Јеромонах Лука Григоријатски, лекар по струци, ишао је на Катунакију, међу келиоте, да прегледа болесног старца Гедеона. Након прегледа о. Лука је рекао старцу да би било потребно да оде до Солуна, да би лекари још детаљније испитали шта је у питању, а можда чак и да се изврши операција. Старац му је мирно одговорио: „Остави то сада. Ја већ шездесет година нисам излазио са Св. Горе, и сада, са осамдесет и две, треба да идем ван? Како Бог да, тако нека буде са мном.“ О. Луки није преостало ништа друго до да старцу препише лекове који ће му ублажавати болове.
Отац Макарели
Као и многи светитељи, и преподобни Јосиф Спилеот је знао за дан свога упокојења. Био је обавештен од Пресвете Богородице да ће доћи пред лице Господње на дан празника Њеног Успења.
Непосредно пред представљење старац је данима примао инјекције. Давао му их је о. Макарије из Новог Скита. Старац га је из милоште звао Макарели. Дан пре блажене кончине старац Јосиф је своме „болничару“ рекао: „О. Макарели, хајде дођи, сутра празнујемо, сутра ћеш ми дати задњу инјекцију.“ О. Макарије није обратио пажњу на смисао ових речи, али их је сутрадан, када је старац Јосиф, на дан Успења Мајке Божије, отишао Господу, схватио.
Педесет година појања Светом Николају
О. Данило из Данилејске келије у Кареји је веома млад дошао на Свету Гору. Он данас има око седамдесет и пет година и већ је дуго времена један од најбољих светогорских појаца. Пре две године је од григоријатског игумана, о. Григорија, добио посебан дар, јер му је то била педесета узастопна година да је певао за манастирску славу, празник Св. Николаја Мирликијског.
Печење хлеба
Хлеб се у манастиру Григоријат пече овако.
Свакога петка у манастирској пекари се спреми велика количина теста, која мора бити готова до краја полуноћнице. У саборном храму, пак, на „Бог Господ“ црквењак спрема мали фењер са свећом унутра и креће испред свештеника, певајући тропар Светом Николају, архиепископу Мирликијском, коме је посвећен храм. Заједно одлазе до пекаре; намесник, затим, кади тесто, братију и пекару, чита молебан са завршном молитвом, чиме се призива Божији благослов за „хлеб наш насушни“. Након тога свештеник се заједно са црквењаком враћа у храм, који поново иде испред њега са фењером, овога пута певајући кондак Светом Николају. За то време тесто се дели на одговарајуће количине, братија га премеси, ставља у плехове и потом у пећ, говорећи при том Акатист Пресветој Богородици.
Побожне породице
У Грчкој је чест случај да више чланова, па чак и скоро читаве породице одлазе у манастир.
Тако, нпр. у манастиру Григоријат су отац и син, монаси Генадије и Исаија, обојица изврсни појци, као и два брата, јеромонах Теодор и монах Аксентије, први духовник и настојатељ манастирског метоха ван Св. Горе, а други иконописац. Треба још рећи и то да су њихових седам сестара монахиње у манастиру Мегара код Атине.
У манастиру Симонопетра сабраћа су отац и син, старац Галактион и Атанасије, обојица јеромонаси. Бивша супруга и ћерка, о. Галактиона, односно мајка и сетра о. Атанасија, су монахиње у манастиру Ормилије, с тим да је ћерка игуманија овог сестринства.
Навешћемо још и пример свештеника Георгија, који опслужује григоријатски метох Св. Георгија у центру Солуна, а пет ћерки су му монахиње у Ормилијама, а два сина монаси у Хиландарској келији Буразери, у Кареји, административном средишту Свете Горе.
Послушни брат
Старац Гедеон, катунакијски келиота има осамдесет и две године. Пре неколико година јавио му се рођени брат, сличне старости, који је желео да свој живот оконча као монах. Искусни подвижник је саветовао брату да, због тешких услова, не буде међу келиотима, већ да оде у неко веће општежиће, где су услови блажи, и где има више братије која ће с њиме разговарати и моћи да се о њему брине. Брат је тако и урадио. Отишао је у манастир Ватопед, тамо се замонашио и након пет месец предао душу Господу. Име му не знамо - Бог зна.
Саме ће помолити главе
Света Гора бди над Православљем, над чистотом његове вере и богословља.
Дошли су тако неки мирјани код старца-светогорца, забринути због разних гласина око новотарија у теологији и питали га шта треба чинити. Старац их је утешио речима да ће Христос, с обзиром да је њена глава, сачувати Цркву и њено учење, догмате њене вере; Сам Христос је рекао да Цркву ни пакао не може надвладати (Мт 16, 18). Још је старац додао и ово: „Не морамо ми да проверавамо сваку рупу да ли у њој има змија; оне ће саме помолити главе, и показати се.“
|
