Срби су народ веома строг у оценивању. Аршин им је висок. У богоизабране великане улазе не многи. То су орлови Духа: Свети Сава, цар Лазар, Карађорђе, Његош...
Други ред чине витезови културе: Лаза Костић, Вук, Тесла, Николај Велимировић...
У трећем реду узвишених подвижника словесности врхуне: Момчило Настасијевић, о. Јустин Поповић, Сава Шумановић, Црњански...
Овом духовном роду припада и Марко С. Марковић. И он је слуга Слова.
Процветао је у туђини „на рјеках вавилонских".
У тмурном изгнанству није занемео од очајања. Богослужио је у Смислу. Одгонетао је тајну Косова и завет вечни Србијанства... Проникнуо је у нечастиве завере против Православља... Но, ево, Марко се вратио свом Отачаству - као проповедник - у душе младих.
Иако је студирао на Сорбони није се отпадио од Византије светловите, као Скерлић...
Марко доноси ученост окађену светињом, неупоредиво крилатију од приземне учености Доситеја Обрадовића.
Добро дошао кући, макар у књигама! Са кадионицом Те чека епископ Данило Крстић
Предговор књизи Марка С. Марковића „Свети Сава“, Хришћанска мисао, Србиње-Београд-Ваљево-Минхен, 1988, стр. 1 |
