На Велики Четвртак, 20. април а 2006. године, навршило се четири године од упокојења блаженопочившег Владике бу димског Данила. Овим темат бројем посвећеним Епископу Данилу, редакција „Православља“ даје свој скроман допринос осветљавању живота и дела овог цело мудреног српског христоносца и истинског родољуба.

Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске православне цркве и веома познат широм православног света. У време његовог боравка у Београду, као викарног епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета, за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској православној цркви, тако и у издањима других сестринских Цркава. опширније »

Познато је да сваки тип религиозности може издвојити одговарајући стих из божански богатог Новог Завета и њиме правдати свој став и своју делатност. Очевидна је разлика у животном ставу двеју сестара Лазаревих: Марта је ужурбана раденица, хитра да служи људима, а Марија је тиха молитвеница загледана у Христа-Бога. опширније »

Мати Макарија (Обрадовић) Светлоносац владика Данило Крстић, Епископ будимски као духовни Родитељ Издање манастира Соколице, Космет, 2006. Штампа Српска Патријаршија опширније »

Ово је само летимичан увид у необухвативу тајновитост Бога који се јавио и стално се јавља као Чудотворац и Жртвоприноситељ Себе као Сина Човечијега. опширније »

Бог је по Својој Суштини неописив, непојмив - вечно тајанство. Зато је свака теолошка беседа о Њему, као и слика, непримерена достојанству Његовом. Али Он је благоизволео да се стварно јави у Старом завету: Аврааму као Три ангела и Мојсију као Светлост на Синају и као Огањ у Несагоривој Купини... опширније »

Нема живе парохије без мисије. А њена мисија је да сведочи о Царству Небеском и да својим одушевљењем за Христово Евангелије буде и привлачна учионица за нове ученике Распетог и Васкрслог Богочовека. Окружена морем узбурканих страсти и демонског насиља, парохијска црква треба да буде острво мира, оног мира одозго који политичари овога света не могу дати. Ту треба разочарани човек да нађе уточиште искреног братства и многовековног јединства у Христу. опширније »

Зашто ми, православни Срби, толико величамо и волимо великог жупана Стефана Немању, потоњега светог монаха Симеона Мироточовиг? Ми њега не славимо као давно умрлог јунака о коме само гуслари певају, него се радујемо тајанственом присуству живе и светле душе светог Симеона, који је душом жив јер је жив у њему настањени Бог. Зашто је међу Србима најславнија кућа Немањића? Зашто се цела Србија зове - Немањин род, потомство Немањино? Зашто је Стефан Немања својим узвишеним подвизима у служењу Христу Богу дао диван „типик“, одушевљени образац по коме треба да живи елита Србије хришћанске. Стефан Немања је у томе пресудан како за духовни тако и за материјални живот нације. опширније »

Ми Срби ценимо све народе, али највише волимо свете Грке и браћу Русе: једни су нам дали Кирила и Методија, а другима дугујемо много, почев од Светог Савве - јер то беше један непознати Рус, монах, који је одвео Растка Немањића у Свету Гору... У руски манастир на Атосу. Природно, ми се поносимо нашим уздарјем: дали смо Русији Пахомија Серба, Митрополита кијевског Кипријана, генерала Милорадовића, дипломату грофа Саву Владиславића, који је повукао границу између Жутог и Белог цара. Дали смо Петру Великом и морепловце из Пераста... /.../ опширније »

Срби су народ веома строг у оценивању. Аршин им је висок. У богоизабране великане улазе не многи. То су орлови Духа: Свети Сава, цар Лазар, Карађорђе, Његош... опширније »

Свака цивилизација има три спрата. Приземни спрат је њена техника. Виши спрат је - њена култура, а највиши - то су врховне вредности - њен култ. Свако упрошћење изгледа насилно, па према томе и нетачно. Али, ако се неко вине до висине култа, он види да у том преплету наизглед неразмрсивих појава постоји трочлани хијерархијски ред. Критериј за вредновање два нижа спрата зависи од култа. Само православни култ рађа православну културу. опширније »

Православни ромејски цар, свети Јустинијан, сажето је исказао тајну да је Бог дао човечанству - кроз Цркву - два велика дара: свештенство и царство (сацердотиум и империум). Он подразумева да је то дато Старом и Новом Израилу. опширније »

Ово што је пред вама на папиру није званични став Србске православне цркве, него моје, лично, богословско созерцање. Не очекујте, дакле, од мене, да вам дам свеж и прегледан извештај о садањој политичкој ситуацији. Нудим вам, скромно, прегршт одабраних извода из Светога Предања и савремене историје Православне Цркве. Од вас лично, зависи да ли ћете од њих сачинити изводив пројекат за делање. опширније »