Шта је смрт за оног
ко је бесмртан?
Шта ће бити са његовим џиновким мозгом након кратког споја до којег
је довела смрт?
Ко ће вечерас хранити голубове
у Bryant Park-у?
А сутра увече?
Да ли то Жил Верн говори тихим гласом:
„Све што један човек може да
замисли, други могу да остваре“
(И. Хант и В. Дрејпер, Муња у његовим рукама-животна прича Николе Тесле)
Када се обележавају јубилеји везани за животе и смрти оних чије је постојање заувек изменило свет и начин живљења у њему, онда се обично покуша саставити пригодан текст, који би на неки начин дочарао њихов живот, свеобухватно представио њихова дела. Али, ономе ко о таквим људима пише остаје утисак тешког, чак немогућег подухвата, јер су у питању личности несагледивог ума и талента.
Затим, јавља се оно стално питање: може ли се живот и дело генија мерити аршинима обичних људи, датумима рођења, смрти, болестима, навикама...?
Тесла је по рођењу и намерењу родитеља требало да крене утабаним свештеничким путем свога оца Милутина, пароха цркве у селу Смиљан, у коме се 10. јула 1856. године родио Никола.
„Ко не зазире од малог, има право на веће“, говорио је Гете кога је Тесла често цитирао и чији је ритам стихова имао чудну покретачку снагу за научниково дело. Тако се и Тесла, ношен незнаним, обрео хиљадама километара далеко од своје Лике, утољавајући једину жеђ и глад коју је икада осећао: потребу да открије оно што га је читавог живота покретало, што га је одвело тако далеко да се отуда никад није вратио.
Обртно магнетно поље, индукциони мотори, полифазне наизменичне струје, генератор, комплетни систем производње и дистрибуције електричне енергије, шта сви ти проналасци Теслиног грчевитог напрезања ума заправо представљају данас? Живећи уз њих и користећи их свакодневно, понекад заборавимо да без њих не би постојали мегалополиси, велики градови где нестанак струје на само неколико минута изазива колапс; не би била могућа комуникација на даљину, без које је данас немогуће замислити живот; не би постојао радио, бежична телеграфија... Свих 250 проналазака, колико их је Тесла патентирао у Америци, као и они које није стигао да заштити као своје, поставили су темеље и створили предуслове за настанак данашње цивилизације.
Било је још научника чија су открића унапређивали животе људи, били значајни за напредак човечанства, али Теслини проналасци нису корацима померали границе. Они су то учинили толиким скоком да је и данас та висина несагледива за већину људи.
Како би овоземаљски живот продужио да би у њему могао да рашири и засеје сва поља свога великог ума, Тесла је усред Њујорка, усред Америке живео готово испоснички. Годинама није јео месо, већ само кувану рибу, а онда се и тога одрекао. Последњих година јео је врло мало, углавном пио само топло млеко.
Схватајући променљивост околности овоземне стварности, Тесла, који је по доласку у Америку копао канале и радио друге физичке послове, био је несебичан у пружању помоћи свима којима је она била потребна. Његово особењаштво у односима са околином, потпуно је потирала његова брига за све којима је била потребна. У тренуцима када је био у финансијској кризи, понудио је својим секретарицама да уновче његову златну Едисонову медаљу и поделе новац за плате.
Тихујући на свој начин у мраку собе, дижући завесе само да би видео севање муња, које су га толико импресионирале, покушавајући да мислима достигне њихову брзину, не допуштајући себи да осети близину женске љубави, дао је завет читавом човечанству.
Нудећи људима могућност да премрежавањем читаве планете сваки њен кут засветли, пружио им је нове несагледиве могућности, јер енергија је свима дата и власништво је свих. Но, „људи и народи су“, каже Тесла, „ситни пиљари, а земља велика пијаца, на којој они пазаре и свађају се откривајући на ружан начин сву голотињу своје душе: завист, мржњу, самољубље, себичност, љубомору...“
Ратови, они тихи и они отворени, воде се, како некада тако и сада, управо због власништва над несагледивим природним енергетским богатствима. Поседовати их, значи стећи моћ која се може мерити царствима. Зато Тесли нити било коме другоме, никада не би било дозвољено да „царевину“ подели „поданицима“ и тако малобројнима одузме ону моћ којом владају већином.
А да је успео у својој намери, променио би заувек људску цивилизацију. Сукоби око енергије би престали, богатство природе би свима подједнако било доступно, не бисмо је грабили и прекомерно исцрпљивали њене потенцијале. Био би то један од највећих и најплеменитијих подухвата у историји света.
Нажалост, тај револуционарни преокрет се није десио, можда зато што би за живота једног човека било сувише очекивати толико летова, јер и овај који је начинио још у потпуности нисмо сагледали. Остварење Теслине жеље да свако добије онолико енергије колико му је потребно, тај поклон, уз овај који нам је дао, био би круна његове овоземаљске мисије.
Али, била би то бајка нестварнија и од Бајке о електрицитету! |
