Zajedničko svedočenje Crkava

Povodom završetka posete delegacije hrišćanskih Crkava iz Srbije i Crne Gore Nemačkoj i Briselu, u Međunarodnom pres centru u Beogradu, predvodnici ove delegacije, Episkop bački g. Irinej i nadbiskup beogradski g. Stanislav Hočevar, zajedno sa glavnim organizatorom g. Bernardom Lamersom, direktorom beogradskog predstavništva Fondacije Konrad Adenauer, održali su konferenciju za štampu. Konferenciji, zbog sprečenosti, nije prisustvovao superintendant Evangeličke hrišćanske crkve g. Arpad Dolinski.

Govoreći o toku posete, g. Lamers je izrazio žaljenje što delegaciju, kako je bilo predviđeno, nije mogao da predvodi Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle, ali i zadovoljstvo što su svi domaćini u Nemačkoj i Briselu shvatili značaj posete, tako da je u potpunosti ispunjen program boravka. SPC su predstavljali episkopi: bački Irinej, šumadijski Jovan, timočki Justin i lipljanski Teodosije; predstavnici Rimokatoličke crkve bili su beogradski nadbiskup g. Stanislav Hočevar i prorektor Katehetsko-teološkog instituta u Subotici dr Andrija Kopilović, a Evangeličku crkvu predstavljao je g. Arpad Dolinski, njen superintendant.

Brojni susreti

Od političkih zvaničnika, delegacija hrišćanskih Crkava iz Srbije i Crne Gore je, između ostalih, vodila razgovore sa komesarom Evropske Unije za kulturu i obrazovanje g. Janom Figelom, političkim direktorom Ministarstva spoljnih poslova Nemačke g. Mihaelom Šeferom, potpredsednikom Bundestaga gđom Gerdom Haselfel, kao i poslanicima Bundestaga; zatim, sa predsedavajućim Evropske narodne partije dr Vilfridom Martensom, predsednikom Pokrajinskog parlamenta Donje Saksonije g. Jirgenom Gancojerom, kao i sa ambasadorom Srbije i Crne Gore u Nemačkoj g. Ognjenom Pribićevićem i sa svim ambasadorima država Jugoistočne Evrope. Od crkvenih predvodnika sa kojima su razgovarali gosti iz Srbije i Crne Gore, g. Lamers je pomenuo predsednika Nemačke biskupske konferencije kardinala Lemana, predsednika Saveta Evangeličke crkve Nemačke biskupa Hubera, predsednika Komisije Biskupske konferencije pri Evropskoj Uniji biskupa Jozefa Homajera i kardinala Steržinskog u Berlinu.

Episkop bački g. Irinej naglasio je da, zahvaljujući pre svega ranije pripremljenoj i prihvaćenoj crno-beloj medijskoj slici, domaćini u Nemačkoj i Briselu nisu poznavali pravu prirodu odnosa između Crkava kod nas, koju karakterišu puno uzajamno poštovanje i saradnja. To što su, službenom odlukom Crkava, svi išli u jedinstvenoj delegaciji i o pitanjima od zajedničkog interesa za sve davali zajedničko svedočenje, bilo je prijatno iznenađenje za sve sagovornike i institucije.Pitanje Kosova i Metohije

Otvorenost, iskrenost i potpuna dobronamernost na koju su naišli predstavnici Crkava iz Srbije i Crne Gore, bila je, po rečima episkopa Irineja, potpuno očekivana od visokih zvaničnika hrišćanskih Crkava, sa kojima i inače sarađuju i neguju prijateljske odnose. „Ono što nas je sve obradovalo jeste da su takav isti odnos imale i istaknute političke ličnosti iz Evropske Unije, Vlade, Parlamenta Nemačke i drugih institucija. Oni su razumeli i prihvatili našu poruku koja nije politička, ali ni odvojena od politike, jer smo i mi - sa stanovišta Crkve i Jevanđelja - dužni da vodimo brigu o istim problemima koji se tiču naših vernika. Imali smo zajednički stav po svim pitanjima. U odnosu na teško i bolno pitanje Kosova i Metohije, preneli smo naše mišljenje da ne zastupamo jedan ili drugi plan i buduće rešenje. Smatramo da svako rešenje mora poštovati i očuvati osnovna načela na kojima počivaju hrišćanska civilizacija, ujedinjena Evropa i međunarodni poredak. Moraju se imati u vidu potrebe i teškoće svih stanovnika Kosova i Metohije. Buduće rešenje mora doneti bezbednost, mir i slobodu svim stanovnicima. Treba težiti budućem zajedničkom životu, u čemu Crkve i verske zajednice, kroz rad na izmirenju, imaju posebnu ulogu. Naša poruka je bila usmerena širem i dubljem upoznavanju sa problemom Kosova i Metohije. Sva rešenja koja budu doneta nisu samo lokalnog karaktera i neće se odnositi samo na ovaj problem, nego su i globalnog karaktera i tiču se svih. Naravno, značajan deo razgovora bio je posvećen razvoju Jugoistočne Evrope i evropskim perspektivama balkanskih zemalja“, rekao je, između ostalog, episkop Irinej. „Naše gledište je da evropska integracija ne treba da obuhvati samo ekonomski, politički i bezbednosni aspekt, nego i dublje shvatanje koje treba da sadrži zajedničke vrednosti i življenje u duhu tih vrednosti, kako bi se uspostavila saglasnost i jedinstvo različitih naroda, tradicija i običaja u Evropi“.

Nadbiskup Stanislav Hočevar je istakao da je zajedničko predstavljanje hrišćanskih Crkava na ovom putovanju izraz pravog stanja kod nas, odnosno da je delegacija predstavljala ono što je život u Srbiji i Crnoj Gori. „Svi sagovornici u Nemačkoj i Briselu su pokazali veliku želju da naša regija u svemu napreduje. Oni su pokazali interes ne samo da se proces pomirenja dovede do kraja, nego da i mi damo svoj puni doprinos kontinentu. Naša jedinstvena delegacija je bila i usmerena ka tom cilju“, rekao je nadbiskup Hočevar. „Poseban utisak i pravo iznenađenje predstavlja učešće, značaj i odgovornost koji hrišćani imaju u javnom i političkom životu, posebno zalažući se za novu Evropu. Puna saradnja društva, odgovornih ličnosti, Crkava i političkih faktora, sigurno je doprinela da ovaj deo Evrope ima najduži period mira u svojoj istoriji.

Nadovezujući se na reči nadbiskupa Hočevara, episkop Irinej je naglasio da između državnih i političkih faktora i Crkava u Nemačkoj vladaju puno poverenje i saradnja, a da su međusobne konsultacije po svim pitanjima od opšteg značaja stalne. „U Bundestagu, parlamentu Nemačke, postoji kapela sa krstom u koju poslanici idu kada osete potrebu za molitvom i dubljim razmišljanjem. Tu su i sveštenici koji vrše bogosluženja pre svake sednice. Odnos punog poverenja i uvažavanja treba da bude lekcija i za sve nas u Srbiji i Crnoj Gori“.

Na kraju konferencije, episkop Irinej i nadbiskup Hočevar su istakli velike lične zasluge g. Bernarda Lamersa i Fondacije Konrad Adenauer, ne samo za ideju, besprekorno organizovanje i realizovanje protekle posete sa bogatim, precizno i dobro osmišljenim programom, nego i za sve ono što je g. Lamers učinio tokom svog boravka u Beogradu. U znak zahvalnosti predali su mu zajednički poklon, ikonu Presvete Bogorodice sa Hristom, i poželeli uspeh u daljem radu koji nastavlja u glavnom gradu svoje otadžbine Nemačke, Berlinu.

 

U Katoličkoj akademiji u Berlinu

Verska sloboda (ni)je omogućena

"Srbija i Crna Gora: verska sloboda nije omogućena", pisalo je u informativnom materijalu, koji je u utorak, 13. decembra 2005. godine, podeljen novinarima pred početak Konferencije za štampu u Katoličkoj akademiji u Berlinu, organizovanoj za članove zajedničke delegacije hrišćanskih Crkava iz Srbije i Crne Gore.

Pozivajući se na izveštaj katoličkih institucija iz Sarajeva iz februara 2005. godine, u materijalu za novinare je pisalo da Hrvatska ima punu versku slobodu, u Bosni i Hercegovini pitanje nije rešeno, u Albaniji su verske slobode još nepotpune. Srbija je ocenjena najgore.

Pošto je Preosvećeni Episkop bački g. Irinej objasnio da je to potpuna neistina, da je u Srbiji sloboda religije regulisana po uzoru na Nemačku navodeći kao primer veronauku u školama, reč je uzeo beogradski katolički nadbiskup Hočevar: "Posetioci iz inostranstva govore da moja zemlja može biti primer verskih sloboda i međusobne saradnje. Najbolji dokaz je to što su samo u Srbiji članovi Svetog sinoda Pravoslavne crkve održali zajedničku sednicu sa katoličkim biskupima. Još ima posledica teških događaja iz nedavne prošlosti, sve rane nisu zaceljene, ali je veoma važno da su vlasti i društvo obezbedili punu versku slobodu. I zajednička poseta Nemačkoj je dokaz da je ekumenizam u Srbiji na delu. Organizatori konferencije za štampu odmah su povukli pomenuti Uvod u stanje katoličke crkve na Balkanu, tvrdeći da je greškom u opticaj stavljen zastareli materijal.

Prema dnevnom listu „Večernje novosti“ od 15. decembra 2005. godine