Поводом завршетка посете делегације хришћанских Цркава из Србије и Црне Горе Немачкој и Бриселу, у Међународном прес центру у Београду, предводници ове делегације, Епископ бачки г. Иринеј и надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, заједно са главним организатором г. Бернардом Ламерсом, директором београдског представништва Фондације Конрад Аденауер, одржали су конференцију за штампу. Конференцији, због спречености, није присуствовао суперинтендант Евангеличке хришћанске цркве г. Арпад Долински.
Говорећи о току посете, г. Ламерс је изразио жаљење што делегацију, како је било предвиђено, није могао да предводи Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, али и задовољство што су сви домаћини у Немачкој и Бриселу схватили значај посете, тако да је у потпуности испуњен програм боравка. СПЦ су представљали епископи: бачки Иринеј, шумадијски Јован, тимочки Јустин и липљански Теодосије; представници Римокатоличке цркве били су београдски надбискуп г. Станислав Хочевар и проректор Катехетско-теолошког института у Суботици др Андрија Копиловић, а Евангеличку цркву представљао је г. Арпад Долински, њен суперинтендант.
Бројни сусрети
Од политичких званичника, делегација хришћанских Цркава из Србије и Црне Горе је, између осталих, водила разговоре са комесаром Европске Уније за културу и образовање г. Јаном Фигелом, политичким директором Министарства спољних послова Немачке г. Михаелом Шефером, потпредседником Бундестага гђом Гердом Хаселфел, као и посланицима Бундестага; затим, са председавајућим Европске народне партије др Вилфридом Мартенсом, председником Покрајинског парламента Доње Саксоније г. Јиргеном Ганцојером, као и са амбасадором Србије и Црне Горе у Немачкој г. Огњеном Прибићевићем и са свим амбасадорима држава Југоисточне Европе. Од црквених предводника са којима су разговарали гости из Србије и Црне Горе, г. Ламерс је поменуо председника Немачке бискупске конференције кардинала Лемана, председника Савета Евангеличке цркве Немачке бискупа Хубера, председника Комисије Бискупске конференције при Европској Унији бискупа Јозефа Хомајера и кардинала Стержинског у Берлину.
Епископ бачки г. Иринеј нагласио је да, захваљујући пре свега раније припремљеној и прихваћеној црно-белој медијској слици, домаћини у Немачкој и Бриселу нису познавали праву природу односа између Цркава код нас, коју карактеришу пуно узајамно поштовање и сарадња. То што су, службеном одлуком Цркава, сви ишли у јединственој делегацији и о питањима од заједничког интереса за све давали заједничко сведочење, било је пријатно изненађење за све саговорнике и институције.Питање Косова и Метохије
Отвореност, искреност и потпуна добронамерност на коју су наишли представници Цркава из Србије и Црне Горе, била је, по речима епископа Иринеја, потпуно очекивана од високих званичника хришћанских Цркава, са којима и иначе сарађују и негују пријатељске односе. „Оно што нас је све обрадовало јесте да су такав исти однос имале и истакнуте политичке личности из Европске Уније, Владе, Парламента Немачке и других институција. Они су разумели и прихватили нашу поруку која није политичка, али ни одвојена од политике, јер смо и ми - са становишта Цркве и Јеванђеља - дужни да водимо бригу о истим проблемима који се тичу наших верника. Имали смо заједнички став по свим питањима. У односу на тешко и болно питање Косова и Метохије, пренели смо наше мишљење да не заступамо један или други план и будуће решење. Сматрамо да свако решење мора поштовати и очувати основна начела на којима почивају хришћанска цивилизација, уједињена Европа и међународни поредак. Морају се имати у виду потребе и тешкоће свих становника Косова и Метохије. Будуће решење мора донети безбедност, мир и слободу свим становницима. Треба тежити будућем заједничком животу, у чему Цркве и верске заједнице, кроз рад на измирењу, имају посебну улогу. Наша порука је била усмерена ширем и дубљем упознавању са проблемом Косова и Метохије. Сва решења која буду донета нису само локалног карактера и неће се односити само на овај проблем, него су и глобалног карактера и тичу се свих. |
Наравно, значајан део разговора био је посвећен развоју Југоисточне Европе и европским перспективама балканских земаља“, рекао је, између осталог, епископ Иринеј. „Наше гледиште је да европска интеграција не треба да обухвати само економски, политички и безбедносни аспект, него и дубље схватање које треба да садржи заједничке вредности и живљење у духу тих вредности, како би се успоставила сагласност и јединство различитих народа, традиција и обичаја у Европи“.
Надбискуп Станислав Хочевар је истакао да је заједничко представљање хришћанских Цркава на овом путовању израз правог стања код нас, односно да је делегација представљала оно што је живот у Србији и Црној Гори. „Сви саговорници у Немачкој и Бриселу су показали велику жељу да наша регија у свему напредује. Они су показали интерес не само да се процес помирења доведе до краја, него да и ми дамо свој пуни допринос континенту. Наша јединствена делегација је била и усмерена ка том циљу“, рекао је надбискуп Хочевар. „Посебан утисак и право изненађење представља учешће, значај и одговорност који хришћани имају у јавном и политичком животу, посебно залажући се за нову Европу. Пуна сарадња друштва, одговорних личности, Цркава и политичких фактора, сигурно је допринела да овај део Европе има најдужи период мира у својој историји.
Надовезујући се на речи надбискупа Хочевара, епископ Иринеј је нагласио да између државних и политичких фактора и Цркава у Немачкој владају пуно поверење и сарадња, а да су међусобне консултације по свим питањима од општег значаја сталне. „У Бундестагу, парламенту Немачке, постоји капела са крстом у коју посланици иду када осете потребу за молитвом и дубљим размишљањем. Ту су и свештеници који врше богослужења пре сваке седнице. Однос пуног поверења и уважавања треба да буде лекција и за све нас у Србији и Црној Гори“.
На крају конференције, епископ Иринеј и надбискуп Хочевар су истакли велике личне заслуге г. Бернарда Ламерса и Фондације Конрад Аденауер, не само за идеју, беспрекорно организовање и реализовање протекле посете са богатим, прецизно и добро осмишљеним програмом, него и за све оно што је г. Ламерс учинио током свог боравка у Београду. У знак захвалности предали су му заједнички поклон, икону Пресвете Богородице са Христом, и пожелели успех у даљем раду који наставља у главном граду своје отаџбине Немачке, Берлину.
У Католичкој академији у Берлину
Верска слобода (ни)је омогућена
"Србија и Црна Гора: верска слобода није омогућена", писало је у информативном материјалу, који је у уторак, 13. децембра 2005. године, подељен новинарима пред почетак Конференције за штампу у Католичкој академији у Берлину, организованој за чланове заједничке делегације хришћанских Цркава из Србије и Црне Горе.
Позивајући се на извештај католичких институција из Сарајева из фебруара 2005. године, у материјалу за новинаре је писало да Хрватска има пуну верску слободу, у Босни и Херцеговини питање није решено, у Албанији су верске слободе још непотпуне. Србија је оцењена најгоре.
Пошто је Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј објаснио да је то потпуна неистина, да је у Србији слобода религије регулисана по узору на Немачку наводећи као пример веронауку у школама, реч је узео београдски католички надбискуп Хочевар: "Посетиоци из иностранства говоре да моја земља може бити пример верских слобода и међусобне сарадње. Најбољи доказ је то што су само у Србији чланови Светог синода Православне цркве одржали заједничку седницу са католичким бискупима. Још има последица тешких догађаја из недавне прошлости, све ране нису зацељене, али је веома важно да су власти и друштво обезбедили пуну верску слободу. И заједничка посета Немачкој је доказ да је екуменизам у Србији на делу. Организатори конференције за штампу одмах су повукли поменути Увод у стање католичке цркве на Балкану, тврдећи да је грешком у оптицај стављен застарели материјал.
Према дневном листу „Вечерње новости“ од 15. децембра 2005. године |
