Zajedničko nasleđe - put u budućnost

Njegova Ekselencija ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksejev dobro poznaje prilike u Srbiji i Crnoj Gori, ali i našu tradiciju, ima širok krug poznanika i sa velikom sigurnošću govori o nizu raznorodnih tema. Pokazuje veliko interesovanje za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji i tvrdi da će to biti prvorazredno međunarodno pitanje u godini koja je pred nama. Aktuelne državne odnose Srbije i Crne Gore i Rusije ocenjuje visoko, sa preporukom da o njima moramo brinuti i ubuduće.

- Odnosi se odvijaju vrlo dobro. Održava se intenzivan politički dijalog, a u centru pažnje su pitanja koja su od obostranog interesa, pre svega Kosovo i Metohija. Rusija će sačuvati aktivnu ulogu i svoje učešće u procesu traženja najboljeg rešenja za taj problem. Naši ekonomski odnosi su takođe u usponu. Samo u prvih deset meseci 2005. godine naša robna razmena vredela je 1,6 milijardi dolara i po tim pokazateljima Ruska Federacija ubedljivo drži prvo mesto među spoljno-trgovinskim partnerima vaše zemlje. Svakako primećujete i intenzivan razvoj kulturnih i humanitarnih veza. Upravo sam dobio informaciju da će jedna grupa srpskih omladinaca već u januaru boraviti u Sankt Petersburgu na velikom kulturnom festivalu, i mi ćemo i njima pružiti punu podršku. Dolasci naših umetnika, pre svega muzičara i slikara, u Srbiju, takođe doprinose poboljšanju bilateralnih odnosa, baš kao i nedavne posete rukovodilaca Fonda jedinstva pravoslavnih naroda i Fonda Svetog Andreja Prvozvanog. Zaista imamo intenzivan razvoj odnosa u svim slojevima, i što više veze među nama jačaju veće su i mogućnosti za dalji napredak. Ova, 2005. godina bila je vrlo važna i napredna. Sledeća će za Srbiju biti, mislim, malo komplikovanija i upravo zato moramo biti zajedno.

 Mnogi analitičari globalne situacije tvrde da je Rusija još uvek, u svakom pogledu, supersila. Drugi, pak, pokušavaju da umanje značaj ruske snage. Gde je mesto Rusije u savremenom svetu?

- Ruska Federacija vrlo brzo napreduje, pre svega na finansijskom i ekonomskom planu. Kao rezultat, to otvara nove mogućnosti za još aktivnije prisustvo na međunarodnoj sceni. Ali, Rusija danas nikako nije mali SSSR, jer nemamo iste ciljeve i zadatke kao nekadašnji SSSR. Rusija je deo međunarodne zajednice, naša privreda je deo svetske privrede i time se rukovodimo u međunarodnim odnosima. Nikome se ne suprotstavljamo, nego se trudimo da sa svima sarađujemo. Naši prioritetni partneri su Sjedinjene Američke Države, Evropska Unija i velike države Azije. Višesmerna spoljna politika pomaže održavanju stabilnosti u svetu i rešavanju problema koje čovečanstvo ima sa novim izazovima i pretnjama, a to su pre svega terorizam, siromaštvo i kriminal. Dosta problema može biti rešeno samo zajedničkim naporima. Ruska Federacija je u ovom trenutku spremna da, vrlo energično braneći svoje interese, nastupa kao ravnopravan partner i učesnik u globalnim dešavanjima.

Kada je već reč o globalnoj raspodeli snaga, kako ocenjujete značaj svoje diplomatske misije u Beogradu, centru Balkana?

- Smatram da je ona jako važna, jer su naši narodi vezani vekovnom tradicijom prijateljstva. To je vredno, ali i krhko nasleđe, koje možemo ili ojačati ili oslabiti. Moj zadatak je da uradim sve što može biti urađeno za jačanje i dalji razvoj naših odnosa, koji su vredni sami po sebi. Sa druge strane, ne osećamo nikakvu „ljubomoru“ prema vašim drugim prioritetnim partnerima, jer je ovo veoma važna država. Stabilna politička situacija u Srbiji i njen dalji ekonomski napredak biće doprinos ukupnoj stabilnosti Balkana i zato je Rusija  zainteresovana za vaš uspeh. U tom je smislu i moj posao važan za čitav region. Uopšte, sve moje kolege - ruske diplomate na Balkanu, rade na normalizaciji stanja u ovom delu Evrope.

Kako bi najbolje bilo rešiti pitanje Kosova i Metohije? Da li postoji rešenje koje će nam biti nametnuto i kakva će biti uloga Rusije u pregovorima?

- Mi smatramo da to rešenje mora da ojača, a ne da nanese štetu Balkanu. Nema nikakvog tajnog recepta. Proces razgovora je na samom početku, ali je jasno da ćemo za pronalaženje dobrog rešenja morati da budemo jako strpljivi i kreativni, kao i da moramo pomno da pratimo sve aspekte rešavanja kosovskog pitanja. Koje god rešenje da bude, ono mora biti rezultat pregovora Beograda i Prištine uz pomoć međunarodne zajednice. Naročito je važno da ne sme biti usvojeno nijedno, kompromisno ili bilo kakvo drugo rešenje, sa kojim se Beograd ne bi složio. Ruska Federacija je spremna da pruži maksimalnu pomoć. Mi smo stalni član Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a definitivno na tom nivou mora biti doneto konačno rešenje. Podsećam i da je Rusija član Kontakt grupe. Sa druge strane, kosovsko pitanje važan je deo i naših bilateralnih odnosa. Taj problem se razmatra i na nivou naših odnosa sa evropskom Unijom i drugim partnerima. Sa punom odgovornošću kažem da je u tom smeru aktivnost velika.

U mnogim značajnim i osetljivim pitanjima u našoj državi, Srpska pravoslavna crkva preuzela je na sebe veliku odgovornost. Kako vidite mesto Crkve u savremenom svetu?

- Ne smemo zanemariti važnu ulogu koju Srpska pravoslavna crkva ima u svojoj državi, kao i Ruska pravoslavna crkva u svojoj. RPC je, međutim, odvojena od države i ja nisam u mogućnosti da je ovde predstavljam. Ali, Crkva nije odvojena od društva, ima važno duhovno i kulturno mesto, a njeni kanoni su deo našeg ukupnog nasleđa. Teško je, naime, uopšte govoriti o razvoju naše kulture, a ne govoriti o Crkvi. Odnosi među našim Crkvama su vrlo dobri i oni se moraju i dalje graditi. To, međutim, nisu samo kontakti među sveštenstvom, već ozbiljan kompleks mogućnosti koji mora ozbiljno i da se koristi. Pošto je reč o zajedničkom nasleđu, na nama nije nikakav izbor već treba iskoristiti sve i svaku priliku koja nam se pruži.

Kakvi su vaši diplomatski i lični kontakti sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve?

- Odmah po dolasku u Beograd, moja prva poseta bila je Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom Gospodinu Pavlu. Iako, kao što sam rekao, ne predstavljam ovde Rusku pravoslavnu crkvu, moja je obaveza bila da posetim ovog svetog čoveka. Imam kontakte sa arhijerejima SPC, sa njima se često sastajem i primam ih u Ambasadi. Kad god imam prilike, posećujem manastire, ne samo na službenim putevima. Često sa suprugom odem sam, najčešće u posetu manastirima na Fruškoj Gori. Najdublji utisak poneo sam iz Crne Gore, iz posete manastiru Ostrog.

A kako se osećate u našoj prestonici?

- Osećam zaista veliko zadovoljstvo što sam ovde, jer su grad i čitava zemlja vrlo zanimljivi. Kulturni život je vrlo dinamičan, ne samo kada je reč o tradiciji, već i o savremenim tendencijama u umetnosti, sa čestim gostovanjima stranih umetnika.  Volim druženje sa običnim ljudima. Međutim, Srbija je mnogo više od Beograda, njenu lepotu i posebnost video sam na svakom od svojih putovanja, pa tako nije slučajno da službene obaveze dobro spajam sa ličnim zadovoljstvom. Mislim, pre svega, na neverovatno lepe pejzaže.

Šta očekuje Rusiju, a šta Srbiju i Crnu Goru u godini koja je pred nama?

- Naši prioriteti su potpuno očekivani i umnogome isti kao vaši. Mislim na rešenje kosovskog problema, odgovarajuće za sve. Tu je, zatim, i pitanje opstanka državne zajednice Srbije i Crne Gore, politička, ekonomska i socijalna stabilnost. Želimo i da očuvamo ovaj dobar put razvoja naših bilateralnih odnosa. Ukratko, ako želimo da naši prijatelji budu srećni, moraćemo u 2006-oj godini mnogo da radimo i zato predstojeću godinu smatram veoma važnom.

Čitaocima „Pravoslavlja“ u godini koja je pred nama želim svako dobro, sreću i uspeh, veću solidarnost i veliku mudrost. Da ništa ne omete želju da idemo napred i ako zajedno postignemo uspeh - da i u njemu ostanemo trezveni.  

      Sanja Lubardić