Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације Александар Алексејев добро познаје прилике у Србији и Црној Гори, али и нашу традицију, има широк круг познаника и са великом сигурношћу говори о низу разнородних тема. Показује велико интересовање за решавање проблема на Косову и Метохији и тврди да ће то бити прворазредно међународно питање у години која је пред нама. Актуелне државне односе Србије и Црне Горе и Русије оцењује високо, са препоруком да о њима морамо бринути и убудуће.
- Односи се одвијају врло добро. Одржава се интензиван политички дијалог, а у центру пажње су питања која су од обостраног интереса, пре свега Косово и Метохија. Русија ће сачувати активну улогу и своје учешће у процесу тражења најбољег решења за тај проблем. Наши економски односи су такође у успону. Само у првих десет месеци 2005. године наша робна размена вредела је 1,6 милијарди долара и по тим показатељима Руска Федерација убедљиво држи прво место међу спољно-трговинским партнерима ваше земље. Свакако примећујете и интензиван развој културних и хуманитарних веза. Управо сам добио информацију да ће једна група српских омладинаца већ у јануару боравити у Санкт Петерсбургу на великом културном фестивалу, и ми ћемо и њима пружити пуну подршку. Доласци наших уметника, пре свега музичара и сликара, у Србију, такође доприносе побољшању билатералних односа, баш као и недавне посете руководилаца Фонда јединства православних народа и Фонда Светог Андреја Првозваног. Заиста имамо интензиван развој односа у свим слојевима, и што више везе међу нама јачају веће су и могућности за даљи напредак. Ова, 2005. година била је врло важна и напредна. Следећа ће за Србију бити, мислим, мало компликованија и управо зато морамо бити заједно.
Многи аналитичари глобалне ситуације тврде да је Русија још увек, у сваком погледу, суперсила. Други, пак, покушавају да умање значај руске снаге. Где је место Русије у савременом свету?
- Руска Федерација врло брзо напредује, пре свега на финансијском и економском плану. Као резултат, то отвара нове могућности за још активније присуство на међународној сцени. Али, Русија данас никако није мали СССР, јер немамо исте циљеве и задатке као некадашњи СССР. Русија је део међународне заједнице, наша привреда је део светске привреде и тиме се руководимо у међународним односима. Никоме се не супротстављамо, него се трудимо да са свима сарађујемо. Наши приоритетни партнери су Сједињене Америчке Државе, Европска Унија и велике државе Азије. Вишесмерна спољна политика помаже одржавању стабилности у свету и решавању проблема које човечанство има са новим изазовима и претњама, а то су пре свега тероризам, сиромаштво и криминал. Доста проблема може бити решено само заједничким напорима. Руска Федерација је у овом тренутку спремна да, врло енергично бранећи своје интересе, наступа као равноправан партнер и учесник у глобалним дешавањима.
Када је већ реч о глобалној расподели снага, како оцењујете значај своје дипломатске мисије у Београду, центру Балкана?
- Сматрам да је она јако важна, јер су наши народи везани вековном традицијом пријатељства. То је вредно, али и крхко наслеђе, које можемо или ојачати или ослабити. Мој задатак је да урадим све што може бити урађено за јачање и даљи развој наших односа, који су вредни сами по себи. Са друге стране, не осећамо никакву „љубомору“ према вашим другим приоритетним партнерима, јер је ово веома важна држава. Стабилна политичка ситуација у Србији и њен даљи економски напредак биће допринос укупној стабилности Балкана и зато је Русија заинтересована за ваш успех. У том је смислу и мој посао важан за читав регион. Уопште, све моје колеге - руске дипломате на Балкану, раде на нормализацији стања у овом делу Европе.
Како би најбоље било решити питање Косова и Метохије? Да ли постоји решење које ће нам бити наметнуто и каква ће бити улога Русије у преговорима?
- Ми сматрамо да то решење мора да ојача, а не да нанесе штету Балкану. |
Нема никаквог тајног рецепта. Процес разговора је на самом почетку, али је јасно да ћемо за проналажење доброг решења морати да будемо јако стрпљиви и креативни, као и да морамо помно да пратимо све аспекте решавања косовског питања. Које год решење да буде, оно мора бити резултат преговора Београда и Приштине уз помоћ међународне заједнице. Нарочито је важно да не сме бити усвојено ниједно, компромисно или било какво друго решење, са којим се Београд не би сложио. Руска Федерација је спремна да пружи максималну помоћ. Ми смо стални члан Савета безбедности Уједињених нација, а дефинитивно на том нивоу мора бити донето коначно решење. Подсећам и да је Русија члан Контакт групе. Са друге стране, косовско питање важан је део и наших билатералних односа. Тај проблем се разматра и на нивоу наших односа са европском Унијом и другим партнерима. Са пуном одговорношћу кажем да је у том смеру активност велика.
У многим значајним и осетљивим питањима у нашој држави, Српска православна црква преузела је на себе велику одговорност. Како видите место Цркве у савременом свету?
- Не смемо занемарити важну улогу коју Српска православна црква има у својој држави, као и Руска православна црква у својој. РПЦ је, међутим, одвојена од државе и ја нисам у могућности да је овде представљам. Али, Црква није одвојена од друштва, има важно духовно и културно место, а њени канони су део нашег укупног наслеђа. Тешко је, наиме, уопште говорити о развоју наше културе, а не говорити о Цркви. Односи међу нашим Црквама су врло добри и они се морају и даље градити. То, међутим, нису само контакти међу свештенством, већ озбиљан комплекс могућности који мора озбиљно и да се користи. Пошто је реч о заједничком наслеђу, на нама није никакав избор већ треба искористити све и сваку прилику која нам се пружи.
Какви су ваши дипломатски и лични контакти са представницима Српске православне цркве?
- Одмах по доласку у Београд, моја прва посета била је Његовој Светости Патријарху српском Господину Павлу. Иако, као што сам рекао, не представљам овде Руску православну цркву, моја је обавеза била да посетим овог светог човека. Имам контакте са архијерејима СПЦ, са њима се често састајем и примам их у Амбасади. Кад год имам прилике, посећујем манастире, не само на службеним путевима. Често са супругом одем сам, најчешће у посету манастирима на Фрушкој Гори. Најдубљи утисак понео сам из Црне Горе, из посете манастиру Острог.
А како се осећате у нашој престоници?
- Осећам заиста велико задовољство што сам овде, јер су град и читава земља врло занимљиви. Културни живот је врло динамичан, не само када је реч о традицији, већ и о савременим тенденцијама у уметности, са честим гостовањима страних уметника. Волим дружење са обичним људима. Међутим, Србија је много више од Београда, њену лепоту и посебност видео сам на сваком од својих путовања, па тако није случајно да службене обавезе добро спајам са личним задовољством. Мислим, пре свега, на невероватно лепе пејзаже.
Шта очекује Русију, а шта Србију и Црну Гору у години која је пред нама?
- Наши приоритети су потпуно очекивани и умногоме исти као ваши. Мислим на решење косовског проблема, одговарајуће за све. Ту је, затим, и питање опстанка државне заједнице Србије и Црне Горе, политичка, економска и социјална стабилност. Желимо и да очувамо овај добар пут развоја наших билатералних односа. Укратко, ако желимо да наши пријатељи буду срећни, мораћемо у 2006-ој години много да радимо и зато предстојећу годину сматрам веома важном.
Читаоцима „Православља“ у години која је пред нама желим свако добро, срећу и успех, већу солидарност и велику мудрост. Да ништа не омете жељу да идемо напред и ако заједно постигнемо успех - да и у њему останемо трезвени.
Сања Лубардић |
