Kroz hrišćanski svet

Novosti iz hrišćanskog sveta

KROZ HRIŠĆANSKI SVET

Poseta Americi

Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej posetiće početkom januara Sjedinjene Američke Države. U središtu njegove posete je grad Nju Orleans koji je pre više meseci pogodio uragan Katrina. Tom prilikom je oštećen grčki pravoslavni hram Svete Trojice, koji je u međuvremenu obnovljen. Tada je više desetina pravoslavnih porodica ostalo bez krova nad glavom. Ukazana im je od strane Crkve hitna, potom i trajnija pomoć.

Patrijarh će posetiti i Floridu, Atlantu i Njujork. Grci Amerike izuzetno slave praznik Epifanije (Bogojavljenje). Tada se oni kreću ulicama, sa ukrašenim krstovima, svećama, osvećuju se vode iz kojih mladići vade krst.

Stanje u Vitlejemu

Pred praznik Roždestva Hristova, u svetu se obraća pažnja na stanje u Vitlejemu, pošto iz raznih zemalja ima najava da će veće grupe poklonika doći u Svetu Zemlju. Polazi se od toga da se situacija donekle poboljšala i da su napetosti i oružani konflikti između palestinskih Arapa i Izraelaca splasnuli.

Palestinske vlasti su saopštile da će predsednik samouprave, Mahmud Abas, doći da bi prisustvovao bogosluženjima za Božić. To je nekada radio i njegov prethodnik, Jaser Arafat, ali nekoliko godina pred smrt ovu praksu prekinula je izraelska vlada, smatrajući ga odgovornim za eskalaciju nasilja.

Izraelski organi su sada saopštili da je grad Hristova rođenja "u principu pristupačan". Sveštenici svih konfesija mogu slobodno da se kreću između Jerusalima i Vitlejema, čak i kada je vojna blokada grada. Za pojedince, poklonike, predviđena je "komplikovana procedura". Za grupe je potrebna dozvola vlasti, ona se ne može tražiti subotom, kada je u Izraelu neradan dan. Vođa grupe mora unapred da podnese tačnu listu hodočasnika i da bude u njenoj pratnji. Tada se bez teškoća može proći kontrolni punkt, na pola puta ka Vitlejemu, kod Rahiljinog groba.

Aleksandrijska patrijaršija

Pred Božić, aleksandrijski papa i patrijarh Teodor Drugi obavio je svoju prvu kanonsku posetu dvema istočnoafričkim eparhijama. U kenijskom glavnom gradu Najrobiju posetio je trogodišnju bogosloviju koju pohađaju crnoputi studenti. Rektor je mitropolit irinopoljsko-kenijski Makarije (Tiliridis).

U Ugandi mitropolit Jona (Luanga), afričkog domorodačkog porekla, imao je priliku da poglavara obavesti o radu 25 osnovnih škola sa deset hiljada učenika, koje vodi Pravoslavna crkva uz pomoć dobrotvora iz Grčke, Kipra i Amerike. Crkva drži i veliku bolnicu Časnog Krsta. Kako je saopšteno, ova mlada eparhija ima 33 sveštenika i 25 đakona. Patrijarh je pre svog prošlogodišnjeg izbora bio mitropolit Zimbabvea, tako da mu problemi crnačke Afrike leže na srcu.

Sv. Pantelejmon

Povodom 1700.-godišnjice stradanja svetog velikomučenika i iscelitelja Pantelejmona, Moskovska patrijaršija, Akademija nauka i nekoliko drugih ustanova, organizovale su međunarodnu konferenciju o ovom svetitelju koji se u Rusiji posebno poštuje. Njemu je posvećen i ruski svetogorski manastir. Ukazano je da je u Carigradu još 550. godine podignuta crkva u slavu velikomučenika, a da se kult ubrzo proširio i na Zapad i da je veoma snažan u Lionu, Kelnu, Đenovi, Raveni, Veneciji, Napulju, Madridu. U Pravoslavlju se slavi 9. avgusta, a na zapadu 28. jula i 18. februara.

Na ovoj konferenciji mitropolit smolensko-kalinjingradski Kiril obrazložio je šta znači mučeništvo u Hrišćanstvu. U delu islama, samoubice proglašavaju "mučenicima", iako odvode mnoge u smrt svojom terorističkom akcijom, poput slučajeva sada u Iraku. U Hrišćanstvu, mučenik nije samoubica već stradalnik za veru, koji prinosi svoj život, a ne ubija druge.

Ruska crkvena statistika

Kao što je godinama uobičajeno, Moskovska eparhija na svom eparhijskom zasedanju iznela je svoj godišnji bilans. Navedeno je da u prestonici sada ima 724 hrama i kapela, dok ih je pre godinu dana bilo 645. Sveštenoslužitelja je 1681, među njima 490 đakona.

Moskovska patrijaršija sada ima 132 eparhije, 26.600 parohija, manje od polovine ih je u Rusiji, a većina ih je u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Sada ima 175 arhijereja, od kojih su 32 vikarna i 11 u penziji. RPC ima skoro sedamsto manastira, od kojih stavropigijalni status ima njih 25.

Crkva ima pet duhovnih akademija, 34 bogoslovije, 36 duhovnih učilišta, 2 pravoslavna univerziteta, jedan teološki institut, kao i nekoliko ikonopisačkih škola. Upravo se radi na reformi duhovnog školstva.

Kako je Moskva postala megalopolis, potrebno je da crkva u socijalnom radu bude aktivnija i da razvija određene programe. Misli se na to da pri parohijama treba da se aktivnije vodi rad na pomoći socijalno ugroženima, a mirjani da se organizuju kao dobrovoljci u tome. Eparhija ima posebnu komisiju za socijalnu delatnost, i kako je rečeno, svaki sveštenik treba da zna gde je ona i koji je njen telefonski broj.

Odluka RPCZ

Ruska zagranična crkva donela je odluku da prekine sve odnose sa najbrojnijom grupom grčkih starokalendaraca, koje predvodi mitropolit oroposki i filijski Kiprijan (Kucumbas). Formalno, do ovoga je došlo zbog episkopske hirotonije jednog bivšeg klirika RPCZ.

Mitropolit Kiprijan je 1969. napustio Grčku pravoslavnu crkvu, pristupivši Sinodu tadašnjeg starokalendarskog arhiepiskopa Avksentija. Napustivši i njih, osamostalio se, osnivajući parohije po mnogim zemljama. Sa RPCZ je uspostavio liturgijsko opštenje 1994. godine.

Moskovska patrijaršija izričito je pozdravila ovaj prekid, istakavši da je to bio jedan od uslova za uspostavljanje kanonskih odnosa između nje i RPCZ. U isto vreme, patrijaršija poziva starostilne grupe Grka, Rumuna i Bugara da uspostave dijalog sa svojim pomesnim crkvama. "To bi bio posebno radostan događaj za celo vaseljensko Pravoslavlje". Već neko vreme dolazi do kvarenja odnosa između RPCZ i grčkih starokalendaraca, koji su znatno zastupljeni u Americi. Ovi Grci su u poslednje vreme prebacivali Ruskoj zagraničnoj crkvi zbog njenog uspešnog dijaloga i približavanja sa Moskovskom patrijaršijom i nagoveštavali da žele da prekinu odnose. U Moskvi se, pak, smatra da je sada uklonjena jedna od poslednjih prepreka u uspostavljanju ruskog crkvenog jedinstva.

Poseta zatvorima

Arhiepiskop atinski Hristodul, kao i ranijih godina, pred Božić je posetio zatvore. U pratnji mitropolita nikejskog Aleksija, obišao je ženski zatvor "Koridalos", gde izdržava kaznu više stotina žena. Arhipastir im je doneo božićne poklone. Istakao je da i njima prenosi poruku ljubavi koju Crkva pruža svima, pa i onima koji su u životu posrnuli. On se nada da zatvorenice rade na izmeni svoga života.

Arhiepiskop je posetio i jedan veliki muški zatvor nedaleko od Atine. Napomenuo je da je svaki pojedinac grešnik. Razume da zatvor nije prijatno mesto boravka, ali onima koji su u njemu, to treba da je prilika za duboko promišljanje i shvatanje da prvo Gospoda treba prihvatiti, biti spreman na pokajanje i traženje oproštaja. Zatvorenici treba da razmišljaju kako o svojoj prošlosti, tako i o budućnosti, da ne izgube nadu u sebe, svoj popravak i integraciju u društvo.

Dan imigranata

Grčka pravoslavna crkva 18. decembra svake godine obeležava Međunarodni dan imigranata. Arhiepiskop Hristodul objavio je tim povodom poslanicu, podsećajući na mnogovekovnu tradiciju Grka da se iseljavaju iz svoje otadžbine. U teškim vremenima na ovo su se odlučivali iz političkih razloga, češće pak iz ekonomskih. Arhiepiskop ističe da ih Crkva nikada ne zaboravlja. On navodi da je Grčka zbog svog geografskog položaja tranzit za mnoge imigrante, neki odu dalje, deo međutim ostaje. Svaki deseti stanovnik zemlje je useljenik. Crkva se moli za dobrobit onih koji nisu u stanju da žive u svojoj postojbini.

Osim poglavara, poruke su uputile i državne i društvene organizacije, posebno IMEPO, koja vodi brigu o strancima u zemlji. Kako je rečeno, 110.000 strane dece živi sada u Grčkoj i njima treba posvetiti posebnu pažnju i gostoprimstvo, kako bi se među svojim pravoslavnim vršnjacima osećali dobrodošlim.

Institut Sv. Sergija

U Parizu je saopšteno da se dosadašnji dekan Pravoslavnog bogoslovskog instituta svetog Sergija Radonješkog, Boris Bobrinski, posle dvanaest godina rukovođenja ustanovom, povukao. Za novog dekana postavljen je arhimandrit Jov (Geča), koji od 2001. godine predaje crkvenu istoriju i liturgiku. On potiče iz Kanade, gde je rođen 1974. godine. Doktorirao je na pariskom Institutu 2003. na temu iz istorije ruske liturgijske reforme kijevskog mitropolita Kiprijana.

Ovaj Insitut je pod jurisdikcijom ruske zapadnoevroske mitropolije Carigradske patrijaršije.

Međureligijski dijalog

Tokom decembra meseca na više strana izražena je spremnost za dijalog između Hrišćanstva i islama. Ruski patrijarh Aleksije istakao je da je potreban "dijalog civilizacija" i da religijske zajednice treba da se zalažu za očuvanje "tradicionalnih duhovnih vrednosti". Pravoslavlje i islam su jedinstveni u želji da se ne dopusti stvaranje jednopolarnog sveta, u kome bi neko drugima nametao svoj kulturni model. U isto vreme, ruski predsednik Putin istakao je da je njegova vlada "iskreni i čvrsti zaštitnik islama" i uvek spremna da sarađuje sa islamskim zemljama. Po državnim podacima, u Rusiji živi oko petnaest miliona muslimana.

U Rimu je sredinom decembra održana međunarodna konferencija Hrišćanstvo i islam: juče i danas. Rečeno je da je svakom dijalogu potrebna iskrenost, što znači, takođe, da ne treba izbegavati diskusiju i o temama koje predstavljaju problem u odnosima između ove dve svetske religije.

Crkve Austrije

Republika Austrija 1. januara preuzima na pola godine predsedavanje Evropskom Unijom. Time ona postaje središte ove organizacije i koordinator svih aktivnosti. Ovim povodom, ministra inostranih poslova, Ursulu Plasnik, posetila su trojica najviših crkvenih predstavnika ove zemlje - bečki nadbiskup kardinal Šenborn, bečki mitropolit Carigradske patrijaršije Mihailo (Staikos) i protestantski poglavar H. Šturm. Dogovoreno je da crkve imaju u austrijskim državnim aktivnostima posebnu ulogu. Njima je stalo da u EU bude više brige za strane radnike, migrante, siromašne. Insistiraće se na većoj saradnji zemalja duž reke Dunava. Crkve sa žaljenjem konstatuju da je položaj hrišćana u Turskoj i dalje nezadovoljavajući i traže preduzimanje određenih mera.

Crkveni brak u Bugarskoj

Bračno zakonodavstvo, koje važi u Bugarskoj, poslednji put je dopunjeno 1992. godine. Ono je nastavilo praksu, uvedenu posle Drugog svetskog rata, da se priznaje samo venčanje obavljeno pred matičarem. Sada se za bugarski parlament priprema predlog grupe poslanika da se izmeni ustavna i zakonodavna odredba, kako bi se izjednačilo venčanje koje se obavlja u crkvi, sa onim pred državnim činovnikom. Ovo bi moglo, po mišljenju pokretača, da bude i važan doprinos savlađivanju demografske krize u zemlji.

Državni organi su prilično rezervisani prema ovoj inicijativi, smatrajući da bi ona izazvala određene probleme. Primera radi, kako se navodi, za crkveni razvod postoji daleko složenija procedura nego što je to pred državnim sudovima.

Traženje Emausa

Jedno od retkih novozavetnih mesta koje bibličari i arheolozi do sada sa sigurnošću nisu mogli da lociraju, je Emaus, koji se pominje u Svetom Jevanđelju po Luci. Kako se zna da nije bilo daleko od Jerusalima, njegovi ostaci su traženi u tom kraju. Poslednjih godina se mislilo da je uspeh nadohvat ruke. U blizini mesta Latrun (u vizantijsko vreme Nikopolis), trideset kilometara od Svetog grada, ostaci nađeni poslednjih godina ukazivali su da je tu bilo neko veće naselje. Međutim, arheolozi misle da je njegova udaljenost od Jerusalima prevelika i da nije u skladu sa Biblijom.

Još 2001. su početi radovi na jednom lokalitetu kraj autoputa Jerusalim-Tel Aviv, kod mesta Moza. Tokom 2004. godine je odlučeno da se radovi obnove. Uspeh je bio gotovo neočekivan. Na većem prostoru nađene su "ozbiljne indikacije" za postojanje grada koji bi mogao biti Emaus.  

      Živica Tucić