Кроз хришћански свет

КРОЗ ХРИШЋАНСКИ СВЕТ

Посета Америци

Цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј посетиће почетком јануара Сједињене Америчке Државе. У средишту његове посете је град Њу Орлеанс који је пре више месеци погодио ураган Катрина. Том приликом је оштећен грчки православни храм Свете Тројице, који је у међувремену обновљен. Тада је више десетина православних породица остало без крова над главом. Указана им је од стране Цркве хитна, потом и трајнија помоћ.

Патријарх ће посетити и Флориду, Атланту и Њујорк. Грци Америке изузетно славе празник Епифаније (Богојављење). Тада се они крећу улицама, са украшеним крстовима, свећама, освећују се воде из којих младићи ваде крст.

Стање у Витлејему

Пред празник Рождества Христова, у свету се обраћа пажња на стање у Витлејему, пошто из разних земаља има најава да ће веће групе поклоника доћи у Свету Земљу. Полази се од тога да се ситуација донекле побољшала и да су напетости и оружани конфликти између палестинских Арапа и Израелаца спласнули.

Палестинске власти су саопштиле да ће председник самоуправе, Махмуд Абас, доћи да би присуствовао богослужењима за Божић. То је некада радио и његов претходник, Јасер Арафат, али неколико година пред смрт ову праксу прекинула је израелска влада, сматрајући га одговорним за ескалацију насиља.

Израелски органи су сада саопштили да је град Христова рођења "у принципу приступачан". Свештеници свих конфесија могу слободно да се крећу између Јерусалима и Витлејема, чак и када је војна блокада града. За појединце, поклонике, предвиђена је "компликована процедура". За групе је потребна дозвола власти, она се не може тражити суботом, када је у Израелу нерадан дан. Вођа групе мора унапред да поднесе тачну листу ходочасника и да буде у њеној пратњи. Тада се без тешкоћа може проћи контролни пункт, на пола пута ка Витлејему, код Рахиљиног гроба.

Александријска патријаршија

Пред Божић, александријски папа и патријарх Теодор Други обавио је своју прву канонску посету двема источноафричким епархијама. У кенијском главном граду Најробију посетио је трогодишњу богословију коју похађају црнопути студенти. Ректор је митрополит иринопољско-кенијски Макарије (Тилиридис).

У Уганди митрополит Јона (Луанга), афричког домородачког порекла, имао је прилику да поглавара обавести о раду 25 основних школа са десет хиљада ученика, које води Православна црква уз помоћ добротвора из Грчке, Кипра и Америке. Црква држи и велику болницу Часног Крста. Како је саопштено, ова млада епархија има 33 свештеника и 25 ђакона. Патријарх је пре свог прошлогодишњег избора био митрополит Зимбабвеа, тако да му проблеми црначке Африке леже на срцу.

Св. Пантелејмон

Поводом 1700.-годишњице страдања светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона, Московска патријаршија, Академија наука и неколико других установа, организовале су међународну конференцију о овом светитељу који се у Русији посебно поштује. Њему је посвећен и руски светогорски манастир. Указано је да је у Цариграду још 550. године подигнута црква у славу великомученика, а да се култ убрзо проширио и на Запад и да је веома снажан у Лиону, Келну, Ђенови, Равени, Венецији, Напуљу, Мадриду. У Православљу се слави 9. августа, а на западу 28. јула и 18. фебруара.

На овој конференцији митрополит смоленско-калињинградски Кирил образложио је шта значи мучеништво у Хришћанству. У делу ислама, самоубице проглашавају "мученицима", иако одводе многе у смрт својом терористичком акцијом, попут случајева сада у Ираку. У Хришћанству, мученик није самоубица већ страдалник за веру, који приноси свој живот, а не убија друге.

Руска црквена статистика

Као што је годинама уобичајено, Московска епархија на свом епархијском заседању изнела је свој годишњи биланс. Наведено је да у престоници сада има 724 храма и капела, док их је пре годину дана било 645. Свештенослужитеља је 1681, међу њима 490 ђакона.

Московска патријаршија сада има 132 епархије, 26.600 парохија, мање од половине их је у Русији, а већина их је у земљама бившег Совјетског Савеза. Сада има 175 архијереја, од којих су 32 викарна и 11 у пензији. РПЦ има скоро седамсто манастира, од којих ставропигијални статус има њих 25.

Црква има пет духовних академија, 34 богословије, 36 духовних училишта, 2 православна универзитета, један теолошки институт, као и неколико иконописачких школа. Управо се ради на реформи духовног школства.

Како је Москва постала мегалополис, потребно је да црква у социјалном раду буде активнија и да развија одређене програме. Мисли се на то да при парохијама треба да се активније води рад на помоћи социјално угроженима, а мирјани да се организују као добровољци у томе. Епархија има посебну комисију за социјалну делатност, и како је речено, сваки свештеник треба да зна где је она и који је њен телефонски број.

Одлука РПЦЗ

Руска загранична црква донела је одлуку да прекине све односе са најбројнијом групом грчких старокалендараца, које предводи митрополит оропоски и филијски Кипријан (Куцумбас). Формално, до овога је дошло због епископске хиротоније једног бившег клирика РПЦЗ.

Митрополит Кипријан је 1969. напустио Грчку православну цркву, приступивши Синоду тадашњег старокалендарског архиепископа Авксентија. Напустивши и њих, осамосталио се, оснивајући парохије по многим земљама. Са РПЦЗ је успоставио литургијско општење 1994. године.

Московска патријаршија изричито је поздравила овај прекид, истакавши да је то био један од услова за успостављање канонских односа између ње и РПЦЗ. У исто време, патријаршија позива старостилне групе Грка, Румуна и Бугара да успоставе дијалог са својим помесним црквама. "То би био посебно радостан догађај за цело васељенско Православље". Већ неко време долази до кварења односа између РПЦЗ и грчких старокалендараца, који су знатно заступљени у Америци. Ови Грци су у последње време пребацивали Руској заграничној цркви због њеног успешног дијалога и приближавања са Московском патријаршијом и наговештавали да желе да прекину односе.

Посета затворима

Архиепископ атински Христодул, као и ранијих година, пред Божић је посетио затворе. У пратњи митрополита никејског Алексија, обишао је женски затвор "Коридалос", где издржава казну више стотина жена. Архипастир им је донео божићне поклоне. Истакао је да и њима преноси поруку љубави коју Црква пружа свима, па и онима који су у животу посрнули. Он се нада да затворенице раде на измени свога живота.

Архиепископ је посетио и један велики мушки затвор недалеко од Атине. Напоменуо је да је сваки појединац грешник. Разуме да затвор није пријатно место боравка, али онима који су у њему, то треба да је прилика за дубоко промишљање и схватање да прво Господа треба прихватити, бити спреман на покајање и тражење опроштаја. Затвореници треба да размишљају како о својој прошлости, тако и о будућности, да не изгубе наду у себе, свој поправак и интеграцију у друштво.

Дан имиграната

Грчка православна црква 18. децембра сваке године обележава Међународни дан имиграната. Архиепископ Христодул објавио је тим поводом посланицу, подсећајући на многовековну традицију Грка да се исељавају из своје отаџбине. У тешким временима на ово су се одлучивали из политичких разлога, чешће пак из економских. Архиепископ истиче да их Црква никада не заборавља. Он наводи да је Грчка због свог географског положаја транзит за многе имигранте, неки оду даље, део међутим остаје. Сваки десети становник земље је усељеник. Црква се моли за добробит оних који нису у стању да живе у својој постојбини.

Осим поглавара, поруке су упутиле и државне и друштвене организације, посебно ИМЕПО, која води бригу о странцима у земљи. Како је речено, 110.000 стране деце живи сада у Грчкој и њима треба посветити посебну пажњу и гостопримство, како би се међу својим православним вршњацима осећали добродошлим.

Институт Св. Сергија

У Паризу је саопштено да се досадашњи декан Православног богословског института светог Сергија Радоњешког, Борис Бобрински, после дванаест година руковођења установом, повукао. За новог декана постављен је архимандрит Јов (Геча), који од 2001. године предаје црквену историју и литургику. Он потиче из Канаде, где је рођен 1974. године. Докторирао је на париском Институту 2003. на тему из историје руске литургијске реформе кијевског митрополита Кипријана.

Овај Инситут је под јурисдикцијом руске западноевроске митрополије Цариградске патријаршије.

Међурелигијски дијалог

Током децембра месеца на више страна изражена је спремност за дијалог између Хришћанства и ислама. Руски патријарх Алексије истакао је да је потребан "дијалог цивилизација" и да религијске заједнице треба да се залажу за очување "традиционалних духовних вредности". Православље и ислам су јединствени у жељи да се не допусти стварање једнополарног света, у коме би неко другима наметао свој културни модел. У исто време, руски председник Путин истакао је да је његова влада "искрени и чврсти заштитник ислама" и увек спремна да сарађује са исламским земљама. По државним подацима, у Русији живи око петнаест милиона муслимана.

У Риму је средином децембра одржана међународна конференција Хришћанство и ислам: јуче и данас. Речено је да је сваком дијалогу потребна искреност, што значи, такође, да не треба избегавати дискусију и о темама које представљају проблем у односима између ове две светске религије.

Цркве Аустрије

Република Аустрија 1. јануара преузима на пола године председавање Европском Унијом. Тиме она постаје средиште ове организације и координатор свих активности. Овим поводом, министра иностраних послова, Урсулу Пласник, посетила су тројица највиших црквених представника ове земље - бечки надбискуп кардинал Шенборн, бечки митрополит Цариградске патријаршије Михаило (Стаикос) и протестантски поглавар Х. Штурм. Договорено је да цркве имају у аустријским државним активностима посебну улогу. Њима је стало да у ЕУ буде више бриге за стране раднике, мигранте, сиромашне. Инсистираће се на већој сарадњи земаља дуж реке Дунава. Цркве са жаљењем констатују да је положај хришћана у Турској и даље незадовољавајући и траже предузимање одређених мера.

Црквени брак у Бугарској

Брачно законодавство, које важи у Бугарској, последњи пут је допуњено 1992. године. Оно је наставило праксу, уведену после Другог светског рата, да се признаје само венчање обављено пред матичарем. Сада се за бугарски парламент припрема предлог групе посланика да се измени уставна и законодавна одредба, како би се изједначило венчање које се обавља у цркви, са оним пред државним чиновником. Ово би могло, по мишљењу покретача, да буде и важан допринос савлађивању демографске кризе у земљи.

Државни органи су прилично резервисани према овој иницијативи, сматрајући да би она изазвала одређене проблеме. Примера ради, како се наводи, за црквени развод постоји далеко сложенија процедура него што је то пред државним судовима.

Тражење Емауса

Једно од ретких новозаветних места које библичари и археолози до сада са сигурношћу нису могли да лоцирају, је Емаус, који се помиње у Светом Јеванђељу по Луци. Како се зна да није било далеко од Јерусалима, његови остаци су тражени у том крају. Последњих година се мислило да је успех надохват руке. У близини места Латрун (у византијско време Никополис), тридесет километара од Светог града, остаци нађени последњих година указивали су да је ту било неко веће насеље. Међутим, археолози мисле да је његова удаљеност од Јерусалима превелика и да није у складу са Библијом.

Још 2001. су почети радови на једном локалитету крај аутопута Јерусалим-Тел Авив, код места Моза. Током 2004. године је одлучено да се радови обнове. Успех је био готово неочекиван. На већем простору нађене су "озбиљне индикације" за постојање града који би могао бити Емаус.  

      Живица Туцић