Из живота Цркве

На Косову и Метохији

 Прослава Светог Николе Празник

Светог Николаја Мирликијског Чудотворца свечано је прослављен у свим храмовима и многим српским домовима на Косову и Метохији. У манастиру Грачаница, свету архијерејску Литургију служили су Преосвећена г. г. епископи Артемије и Теодосије, уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије рашко-призренске. Будући да је Свети Никола крсна Слава владике Артемија, овај празник био је прилика да се у Грачаници окупи већи број домаћих и страних гостију који су, након свечаног богослужења, поделили и трпезу љубави.

Посебно свечано, али и потресно, било је у Приштини, где се група од 30 православних верника са протосинђелом Нектаријем окупила на рушевинама храма Светог Николе ради освећења славског колача и жита. Над згариштима храма запаљеног у прошлогодишњим мартовским нередима недавно је подигнута скела са привременим кровом који треба да заштити зидове грађевине до почетка потпуне обнове, предвиђене за пролеће следеће године.

"Хвала Богу, окупио се већи број хришћана него што је то било прошле године", рекао је о. Нектарије, додавши да ове године имамо и привремени кров над главом, што је, како је рекао, охрабрујући знак да постоји добра воља људи који су решени да се обнови оно што је порушено и запаљено.

У Приштини тренутно живи стотинак Срба који обнову цркве виде као једину наду да се у овај град, у коме је до пред рат живело око 40.000 Срба, поново врате они који су морали да напусте своја огњишта. 

      www.kosovo.com

У Босни и Херцеговини

Молебан за страдалнике са Косова и Метохије

У храмовима Српске православне цркве у Бањалуци, Бијељини, Источном Сарајеву и Требињу, 16. децембра служен је молебан за страдални народ наш на Косову и Метохији и свим српским земљама.

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај служио је Молебан у цркви Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву.

Оно по чему ће се овај молебан памтити је присуство великог броја ученика основних и средњих школа из Пала и Источног Сарајева, те верника који су дошли да се помоле за своју браћу и сестре који живе на Косову и Метохији, а ускраћена су им основна људска права. Присутан је био и амбасадор Србије и Црне Горе у Босни и Херцеговини, Његова Екселенција г. Станимир Вукићевић, са делегацијом Амбасаде.

По одслуженом молебану, окупљени народ је благословио Високопреосвећени митрополит Николај, благодарећи Богу што се, на дан људских права, сви заједно моле за мир Божји међу људима и престанак насиља и страдања, како на Косову и Метохији, тако и на целом свету. Митрополит је молитвено пожелео да сви становници Балкана, без обзира на вероисповест и нацију, буду у својим домовима, на својим родним огњиштима, и да човекољубиво и с љубављу носе терете једни других.

www.mitropolijadabrobosanska.org

У Карловцу

Обнова Саборног храма

На празник Светог оца Николаја, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим служио је свету архијерејску Литургију у Карловцу, у капели направљеној у порушеном делу зграде Епархије. Потом је епископ Герасим пререзао славски колач поводом храмовне Славе и Славе Српског националног већа града Карловца.

После свете Литургије, епископ Герасим са свештенством и народом упутио се до храма Светог оца Николаја Мирликијског који је у изградњи, где је обавио освећење темеља и полагање повеље о обнови ратом порушеног Саборног храма.

Храм посвећен Светом оцу Николају подигнут је између 1785-1787. године, у време епископа Јевгенија (Јовановића). Током последњег рата миниран је 1991. године, да би се 1993. године срушио и звоник са делом лађе храма. Од 1993. године порушени храм чекао је на почетак обнове све до августа ове године, када су, благословом владике Герасима, отпочели радови на обнови храма.

      www.eparhija-gornjokarlovacka.hr

У Фочи

Култура међурелигијског дијалога

У заједничкој организацији Центра за културу и информисање из Фоче и Општине Фоча, 16. децембра је одржана трибина на тему Култура међурелигијског дијалога у Босни и Херцеговини у Фочи. Учесници трибине били су студенти Богословског факултета Светог Василија Острошког из Фоче, Факултета исламских наука из Сарајева, Медицинског и Стоматолошког факултета из Фоче, те ученици четвртих разреда гимназија из Фоче и Горажда, као и представници политичко-извршне власти општине Фоча и радио-телевизијских и новинских кућа.

После уводних излагања, уследила је дискусија у којој се наметнуо општи закључак свих учесника трибине, као и присутних гостију, да теме наредних трибина треба да буду популарног и конкретног карактера, те да одговарају на проблеме обичног човека.

У оквиру дискусије отворено је и питање веронауке у школама у Босни и Херцеговини. Сви су се једногласно сложили да веронаука као предмет треба да остане у школама и да је верско оправдање предуслов за морални и сваки други напредак босанско-херцеговачког друштва.

Сви учесници су изразили наду да је ово почетак плодотворне сарадње на плану међурелигијског дијалога у Фочи.

      www.mitropolijadabrobosanska.org

У Епархији банатској

Донаторска вечера за храм

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа банатског г. Никанора, у Пландишту је, 16. децембра, организована донаторска вечера за довршетак храма и прикупљање средстава за осликавање живописа и израду иконостаса. Донаторску вечеру заједнички су организовали протојереј Душан Нишевић, у име Српске православне црквене општине Пландиште; и г. Михајло Банчевић, у име Културно-образовног центра Пландиште.

Храм је посвећен Светом Рафаилу Банатском, који је рођен у Банату и који је био хиландарски монах. Он је, по послушању хиландарског братства, пред крај ЏВИИ века послат у Банат, како би оснажио духовност и православну веру међу Србима који су прешли у Аустро-Угарску. У Банату је овај искусни монах убрзо својим монашким и испосничким животом показао народу како се живи у Христу и за Христа. Упокојио се у Господу, почетком XVIII века, у Зрењанину.

Храм светог Рафаила Банатског у Пландишту први је изграђени храм посвећен овом светитељу, који је канонизован 20. маја 1966. године.

Творац пројекта и главни градитељ овог храма је др Предраг Ристић, професор Српског црквеног градитељства на Академији СПЦ за уметности и консервацију. Фреску преподобног Рафаила Банатског живописао је Горан Јанићијевић, професор Фрескописа, на истој Академији.

У Дрнишу 

Поново нападнута православна црква

У јутарњим часовима 18. децембра, испред улазних врата цркве Успења Пресвете Богородице у Дрнишу, пронађен је неиспаљен метак за аутоматску пушку. Непознати починилац је разбио и прозорско стакло изнад врата.

Јереј Борис Милинковић, надлежни свештеник дрнишки, пријавио је полицији овај напад на православну цркву.

Треба напоменути да је ова црква пре месец дана, 12. новембра, била каменована, а да починитељи још нису пронађени. Православни верници који су до тада посећивали богослужења, после овако очигледне претње, из страха за сопствену сигурност, не долазе више у цркву.

      Из канцеларије Епархије далматинске

У Мостару

Посета предеставника УНЕСКО

  Рушевине Саборне цркве Свете Тројице у Мостару посетили су 17. децембра представници УНЕСКО-а, чланови Председништва Босне и Херцеговине и других државних институција, као и представници верских заједница, градских власти и бројни други високи гости.

Амбасадор Босне и Херцеговине при УНЕСКО-у Жељана Зовко изјавила је да је разлог посете предстојеће укључење ове агенције Уједињених нација у обнову Саборне цркве у Мостару, као и џамије Ферхадије у Бањалуци и католичке цркве у Плехану код Дервенте.

''Заједнички смо обновили Стари мост и водећи се истим идеалима желимо да радимо заједно на обнови православне цркве'', рекао је заменик генералног директора УНЕСКО-а Мунир Бушњаки.

Бушњаки је додао да ће у свом извештају написати да је "видео да се људи у Мостару заиста труде да изграде суживот и заједништво".

Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије је рекао да је "срећан што се велики број храмова и културних споменика обнавља уз помоћ добрих људи који виде од коликог је значаја заштита верског и културног богатства једне земље. То све има неизрецив значај за процес послератног помирења. Након што се обнови овај саборни храм, наша жеља је да он буде симбол који ће сијати љубављу и миром и том светлошћу обасјавати све градове. Као и други обновљени верски споменици у Босни и Херцеговини, и обновљени саборни храм подсећаће да су сва разарања узалудна''.

Члан Предсједништва Босне и Херцеговине Борислав Паравац сматра да ће Мостар "у потпуности добити своју душу када буде обновљена православна Саборна црква", која је порушена у протеклом рату. Паравац је нагласио да би обновљена Саборна црква Свете Тројице у Мостару значила истинску обнову живота у долини Неретве, јер је она "незамењиви симбол заједништва у овом херцеговачком крајолику".

         Здравко Јефтић

У Црној Гори

Чује се глас Радио Светигоре

Послије скоро четворомјесечне паузе, програм православног Радија Светигора са Цетиња поново се може пратити у Црној Гори.

Слушаоци једине радио-станице која на простору Црне Горе емитује програм посвећен православној духовности, ових дана је могу слушати у централним и јужним крајевима Црне Горе. Светигорин програм емитује се за подручје Подгорице и Даниловграда на фреквенцији 104,7 МХз, за Боку Которску на фреквенцији 91,5, за Никшић на 95, 7 и за подручје Бара 91 и Улциња 104 МХз.

Због техничких проблема, Светигора се још увијек не чује на сјеверу Црне Горе. Уредништво Радија се нада да ће и ови проблеми убрзо бити отклоњени.          Извор Светигора прес

У манастиру Грачаници

Епископ Артемије примио Марека Новицког

Марек Новицки, омбудсман за Косово и Метохију, чији мандат истиче завршетком 2005. године, посетио је 17. децембра Епископа рашко-призренског г. Артемија у манастиру Грачаници У пратњи г. Новицког били су његов помоћник г. Љубинко Тодоровић и новинар француског радија.

Том приликом г. Новицки изразио је епископу Артемију забринутост због чињенице да је неизвесна даља судбина институције омбудсперсона на Косову и Метохији након његовог одласка.

По свему судећи, шеф Унмика Петерсен намерава да на ту функцију именује локалног Албанца иако, по прописима, на ту функцију не може бити именован нико ко потиче из земаља у региону. Тиме се озбиљно доводи у сумњу даље функционисање ове институције, с обзиром да се тешко може очекивати непристрасност у његовом деловању.

Марек Новицки је био познат широм Косова и Метохије по својој непристрасности. Његова активност била је усмерена ка људима који страдају, и својим деловањем допринео је да многи подаци о тешком положају Срба угледају светлост дана.

Можда је управо непристрасним и бескомпромисним изношењем и сведочењем истине постао сметња многима.

      Из канцеларије Епархије рашко-призренске

У Београду

Ордени руским добротворима

У Патријаршијском двору у Београду, на пригодној свечаности одржаној 17. децембра, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Јован, у име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, доделио је г. Владимиру Ивановичу Јакуњину и г. Александру Владимировичу Мељнику високо одликовање Српске цркве, Орден Светог Саве И степена.

Господин Владимир Иванович Јакуњин председник је Покровитељског савета Центра националне славе Русије и председник Покровитељског савета фонда Светог и свехвалног апостола Андреја Првозваног из Москве.

Господин Александар Владимирович Мељник председник је Центра националне славе Русије и председник фонда Светог Андреја.

Како је у поздравној беседи истакао митрополит Јован, господу Јакуњина и Мељника Свети архијерејски синод је одликовао, на предлог Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, за делатну љубав према Српској православној цркви и српском народу, посебно изражену кроз помоћ српској деци прогнаној са Косова и Метохије, као и помоћ за уређење ентеријера Храма Светог Саве на Врачару.

У име одликованих захвалио је г.

Свечану доделу ордена руским добротворима својим присуством су увеличали Њихова Преосвештенства г. г. епископи: сремски Василије, шумадијски Јован, хвостански Атанасије, као и протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић, главни секретар Светог архијерејског синода, затим Његова Екселенција г. Александар Алексејев, амбасадор Руске Федерације у Београду, протојереј Виталије Тарасјев, старешина Подворја РПЦ у Беогарду, јеромонах Иринеј (Добријевић), референт САС, протођакон Момир Лечић, шеф Кабинета Патријарха српског, проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Спомен-храма Светог Саве, глумица Ивана Жигон, председник Друштва српско-руског пријатељства и друге званице.

У селу Манђелос

Извор Врањаш

Извор Врањаш је уписан у књиге 130. година пре Христа на Фрушкој Гори (Алма монса). Налази се у селу Манђелос, у општини Сремска Митровица.

Од овог извора Римљани су у првом веку изградили водовод који је Сирмиум (данашњу Сремску Митровицу) снабдевао водом све до 4. века. Остаци овог водовода постоје и данас.

Римски цар Проб је око извора посадио винову лозу. До 313. године и Миланског едикта, хришћани су се тајно окупљали код овог извора. У време турске владавине извор Врањаш је био бања за лечење турске војске.

Године 1522, у близини села Манђелос и самог извора, Турска је доживела неуспех у бици коју су извојевали Божићеви Шајкаши.

Организатори Тицанове буне у првој половини 19. века код извора Врањаш одржали су неколико састанака.

У време куге која је харала Сремом, са извора је ношена вода као најздравија, најчистија и најлековитија.

На пролеће 2006. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, код извора Врањаш почиње изградња манастира Светог Јована Шангајског, где постоји већ подигнут кутак посвећен Јовану Шангајском.

Извор Врањаш је под заштитом хришћанских лекара св. Косме и Дамјана.          Жељко Кусић

У Чачку

Покајничка литија

Чачком је 3. децембра прошла покајничка литија за душе нерођене деце убијене утробним чедоморством - намерним прекидом трудноће.

Борба против утробног чедоморства у Чачку и околини коју води Српска православна црква има велики успех. Чачани су успели да схвате да без чврсте вере у Спаситеља Исуса Христа и живота по Њему спаса нема. Ово нам даје могућност да видимо Чачак као место где се са много већом одговорношћу него у другим местима Србије прилази породичном животу. Становници Чачка одбијају да прихвате све тужне и глупе атеистичке новотарије, које им се обилно нуде и убацују са стране.

Такав високи рејтинг у православном животу Чачка немогуће је замислити без његовог владике Хризостома, који као вешт поморац изводи свој брод - Чачак из комунистичко - атеистичке олује и уводи га у тиху и смирену луку Православља. Са његовим благословом и његовим залагањем су се увек одржавале ове литије.

Заслуга за ову успелу литију припада првенставено владици Хризостому, који као вешт поморац изводи Чачак из комунистичко-атеистичке олује и уводи га у тиху и смирену луку Православља, али и христољубивом народу српском из Чачка, које је предводило његово свештенство. Свакако морамо поменути и непосредног организатора саме литије, Хришћанску заједницу из Чачка и њене чланове.

Надамо се да ће овај светли пример следити и друга места из Србије. 

Др Стојан Адашевић

У Епархији жичкој

Сабор живописаца

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Хрисостома, на Златибору је, од 5. до 15. децембра, одржан Сабор живописаца у организацији свештеника Ненада Бајића, пароха златиборског.

На Сабору живописаца учествовали су дипломирани иконописци и фрескописци са Академије СПЦ за уметности и консервацију, заједно са Гораном Јанићијевићем, професором Фрескописа на Академији.

Радови настали у атељеу хотела Палисад биће изложени у галерији на Чиготи 8. јануара 2006. године, а приход са изложбе биће употребљен за израду иконостаса храма Преображења Господњег на Златибору.

У Загребу

Претње Српској православној цркви

Митрополија загребачко-љубљанска упутила је следеће саопштење:

"Онима који су мало више упућени у животну свакодневицу Српске православне цркве на простору Републике Хрватске, сигурно није никаква новост да су она и њени вјерници непрестано изложени сваколиким нападима и пријетњама. Како је то наш крст који који морамо да носимо, најчешће шира јавност и није упозната са појединим инцидентима који су наша свакодневица. Међутим, када те пријетње и насртаји постану учестали (готово свакодневни), сматрамо да нам је дужност и обавеза да, поред мјеродавних тијела, о томе буде упозната и шира јавност. Последњих дана учестале су пријетње Српској православној гимназији, ломљење и разбијање њене имовине, телефонске пријетње и узнемиравање. На самом храму Светог Преображења Господњег готово свакодневно ломе и разбијају огласну плочу, оштећују улазна врата и коване браве на њима. Истичу се и лијепе пријетећи плакати и поруке по зградама које су у власништву Српске Православне црквене општине загребачке. Пријетње упућене српским свештеницима и њиховим породицама лијепе се на улазу у зграду. Писма пријетећих садржаја убацују се у поштанске сандучиће и на тај начин покушавају се застрашити свештеници и њихове породице." 

      www.mitropolija-zagrebacka.org

У Шибенику

Каменована православна црква

У току ноћи између 11. и 12. децембра, група непознатих људи каменовала је цркву Светог Пророка Илије у Шибенику. Протојереј-ставрофор Петар Јовановић, надлежни задарски свештеник, саопштио је да је у понедељак у 8,30 часова при уласку у свети храм, нашао већи број каменица испред улазних врата светог храма, од којих је једна била тешка око 2 килограма, а улазна врата су била оштећена.

О овом безумном чину светогрђа отац Петар је известио локалну полицију и надлежну Епархију далматинску. Полиција је изашла на место догађаја и саопштила да је истрага још увек у току.

У близини Шида

Мисионарска школа

Српска православна црквена општина Беркасово (у близини Шида) покренула је, са благословом Његовог Преосвештенства Владике сремског г. Василија, мисионарску школу Свети Јован Кронштатски. Њен циљ је окупљање православне омладине око своје свете Цркве и ширење светосавског духа. Покренут је и часопис у коме се могу наћи текстови светих Отаца и Учитеља Цркве, како би православни текстови били што доступнији народу. До сада су штампана три броја, а теме су биле исповест, послушање и молитва. И у следећим издањима скупљаћемо текстове о некој одређеној теми.  Интернет презентација мисионарске школе је  њњњ.свјован.орг.yу  

      Даница Рашић

У Патријаршијском двору у Београду

Фонд јединства православних народа

Фонд јединства православних народа основан је 1995. године, по благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Алексеја II који је уједно и председник Покровитељског савета Фонда. Од марта 1998. године, носи име Међународни Фонд јединства православних народа, који има за циљ да обнавља и учвршћује духовне везе међу православним народима.

Пошто су основни задаци Фонда сарадња Московске патријаршије и других помесних Православних цркава на духовном и социјалном плану, у Београду ће бити отворена канцеларија Фонда јединства православних народа. Тим поводом је 20. децембра, у Патријаршијском двору у Београду, одржана конференција за штампу. На пријему је, по благослову Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Алексија II, уручен Орден Светог Сергија Радоњешког председнику Владе Републике Србије г. Војиславу Коштуници.

Фонд јединства православних народа додељује појединцима и институцијама орден за мисију и ширење хришћанства и хришћанске културе, а лауреати из претходних година су Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, Његово Блаженство Петар VII, Папа и Патријарх александријски и све Африке, г. Констанин Стефанопулос, председник Републике Грчке, гђа Елен Карер д' Онкос, стални секретар Француске академије, г. Владимир Потатин, председник компаније Интеррос, и Богословски факултет Српске православне Цркве у Београду.

Међународни фонд јединства православних народа има своја представништва и одељења у: Белорусији, Бугарској, Украјини, Молдавији и Заједници Србија и Црна Гора. У организацији Фонда и његовог издавачког центра излазе часописи За јединство и Сусрет, као и бројне књиге и публикације. Председник Фонда од његовог оснивања је 1995. године је др Валериј Аркадијевич Алексејев.

У Београду

Изложба Светородна лоза Немањића

У Манаковој кући у Београду, 14. децембра отворена је изложба одабраних дечјих радова са конкурса Светородна лоза Немањића, који је за ученике основних и средњих школа у Србији, Црној Гори и Републици Српској, у организацији православног часописа за децу Светосавско звонце, трајао током целе школске 2004/05. године.

Изложбу је, у присуству представника министарства просвете и спорта, министарства вера и великог броја посетилаца, отворио Његово Преосвештенство Епископ јегарски г. Порфирије.

Госте је као домаћин, у име Етнографског музеја, поздравила гђа Драгана Стојковић, а у име организатора Радмила Мишев, главни и одговорни уредник Светосавског звонца.

Од 10.000 радова који су пристигли на конкурс, изложено је 350 најбољих. Ови радови чине величанствену галерију ликова наших владара и светитеља. Свети Немањићи су престали, за наше малишане, да буду само имена о којима недовољно уче на часовима историје, или далеки ликови са икона и фресака. Постали су оно што јесу - наши преци, блиски и драги.

О томе говоре дечје слике, песме, као и композиције и видео радови. Иако се пропозицијама конкурса није тражило да сликају или пишу о задужбинама, деца су их сликала и описивала, јер су оне нераздвојно везане за своје ктиторе.

Вредност ових радова је у томе што је већина од њих настала у школама, на часовима веронауке. Они плене искреном вером, топлином и љубављу. Из слика исијава тиха дечја вера, чистота и богочежњивост.

Изложбу прати веома лепо урађен и добро опремљен каталог у којем је репродуковано 90 радова, три композиције и двадесетак песама. Уз каталог је и списак са именима свих учесника изложбе, а изложен је 351 рад.

Уводни текст је написао наш познати књижевник и члан редакције Светосавског Звонца Драган Лакићевић.

У Српском Сарајеву

Нови магистар социологије

Млади свештеник Зворничко-тузланске епархије, јереј Никола М. Гаврић парох трећи зворнички, 1. новембра 2005. године, на Филозофском факултету у Источном (Српском) Сарајеву одбранио је магистарски рад Социологија православног пастирства. Рад је одбранио пред комисијом у саставу: проф. др Митар Миљановић (председник), проф. др Иван Коларић (члан) и доц. др Зоран Милошевић (ментор), чиме је стекао назив магистра социологије.

У самом раду отац Никола се позабавио једном специфичном, код нас недовољно обрађеном темом, социологијом православног пастирства, а као основни научни допринос рада комисија је истакла сам приступ раду, као и одређене делове његовог садржаја.

Када се примењује социолошки метод у истраживању Православља, обично се истиче да је социологија корисна за боље спровођење црквене делатности. И то је, наравно,  тачно,  али се често заборавља да је социологија корисна и као критика теологије. У том смислу, сматра Гаврић, мора се нагласити да социологија, посебно социологија Православља, може много да помогне богословљу.

У самом раду отац Никола се позабавио: пастирством, злим пастирством, добрим пастирством..., те служењем у друштву, питањем домовине/отаџбине, сиромаштвом и богатством као пастирским и друштвеним проблемом, изазовима глобализма православном пастирству, изазовима феминизма и феминистичке теологије, као и изазовом екуменизма. 

      З. М.