ПАВЛЕ ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО - КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ: МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ опширније »

ред напад на Југославију 1941. године, генерал Александер фон Лер, командант Јужног фронта, добио је од Хитлера лично наређење у коме је, између осталог, стајало: „Уништити српску интелигенцију, обезглавити врх Српске православне цркве, и то у првом реду патријарха Дожића, митрополита Зимоњића и жичког владику Николаја Велимировића, калуђере и калуђерице српских манастира“. Три и по века раније, Синан-паша спаљује мошти Светог Саве на Врачару. Поред афективног демонстрирања моћи над потчињеним, а непокорним робљем, ова и оваква предузимања имају за циљ ударање у виталну тачку свих облика људске заједнице, од породице до народа: њено духовно вођство. Делотворност тактике коју је још старозаветни пророк препознао и описао речима: „Удари пастира и овце ће се разбећи“ (Захарија,13, 7) до сада је безброј пута потврђена на овим просторима. опширније »

Кратка биографија: Владика Лонгин (у свету Момир) рођен је 29.9.1955. године у Крушчану. Завршио је Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки 1975. године. Замонашен 11.2.1975. Јерођакон постао 12.2.1975, а јеромонах дан касније. 1979. године завршио Московску духовну академију у Сергијевом Посаду. Био је секретар Епископа зворничко-тузланског г. Василија (Качавенде) од 1980. до 1981. године, а суплент Богословије у Крки од 1983. до 1985. године. Хиротонисан за викарног епископа Његове Светости Патријарха Германа (Ђорића) титулом Викарног епископа моравичког 20.10.1985. године. Изабран за Епископа аустралијског 14.9.1986. и у Аустралији био до 1992. Потом прелази у Далматинску епархију од 1992. до 1999. године. Од 1999. је епископ за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке. опширније »

Поводом завршетка посете делегације хришћанских Цркава из Србије и Црне Горе Немачкој и Бриселу, у Међународном прес центру у Београду, предводници ове делегације, Епископ бачки г. Иринеј и надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, заједно са главним организатором г. Бернардом Ламерсом, директором београдског представништва Фондације Конрад Аденауер, одржали су конференцију за штампу. Конференцији, због спречености, није присуствовао суперинтендант Евангеличке хришћанске цркве г. Арпад Долински. опширније »

Јерменија, препозната и призната као једна од колевки цивилизација, необично је лепа земља са дугом и болном историјом и негованом традицијом и културом. Географски смештена јужно од Кавказа, у границама између Грузије на северу, Азербејџана на истоку, Ирана на југу и Турске на западу, за оне који воле да истражују лепоту Истока и да откривају тајне времена које чувају ти простори, Јерменија у сваком погледу представља велики изазов. опширније »

Није једноставно одважити се данас на аутономан и критички, још мање полемичан говор о европским интеграцијама. Јер, такав говор „отворен“ је за различите идејне, теоријске и духовне прилазе, а његов једини критеријум чине ваљаност и снага аргумената који се заступају. А баш одсуство оваквог говора постаје, изгледа, све више „правило“ у животу данашње секуларизоване, материјалистичке, потрошачке, по много чему медиокритетске, надасве јалове, „зомбиране“, дехристијанизоване западне цивилизације... опширније »

Моја земља, Србија и Црна Гора, као лојалан и активан члан Уједињених нација, у многим приликама је на речи и делу доказала своју приврженост начелима од којих зависе мир и стабилност у свету. Због тога и данас, када се расправља о покрајини Косово и Метохија, ми са пуним поверењем очекујемо од Савета безбедности да снагом свог ауторитета обезбеди, да се ни у случају Србије и Црне Горе не одступи од ненарушивог принципа поштовања суверенитета и територијалног интегритета. опширније »

Хронику српских страдања на Косову свесно делимо на ове периоде, а не како је неки, најчешће сами Арбанаси, деле - пре и после Брионског пленума (1966). То зато што су српска страдања на Космету била иста и пре и после те политичке „промене“ у Комунистичкој партији Југославије, што показују и већ наведени и још многобројнији ненаведени примери српских косовских патњи. опширније »

Нова издања опширније »

Познатог светског научника Николу Теслу (1856-1943), ненадмашног Србина и истинског православца, многи су раније, а и у новије време означавали по вероисповести као протестанта, католика, будисту или као атеисту, а по националности као Аустријанца, Хрвата, Мађара, Грка, Чеха, или као „Хрвата у ужем смислу, а Мађара у ширем“. Док је као „велики Југословен“ био омиљен комунистима на овим просторима, дотле су га са друге стране океана понекад означавали и као Американца српског порекла! опширније »

Међу десет година, колико устанак траје, 1806. година је најзагонетнија и за Србе најблиставија. Обе стране, и устаници и Турци, у њу улазе спремни за обрачун. Сажету оцену свог стања, планова и одлучности Срби износе у молби султану са Скупштине у Остружници почетком ове године: „Ако ваше воинство на нас се оправи, ми волимо сви изгинути него опет приклонити се под јарам наших мучитеља под којим стењемо од толикога доба без помоћи и олакшања... Исход сваког рата неопределим је у напредак. Ми можемо од воинства и уничтожени бити, но неће на нас спадати узрок оног што се буде збило... Друго не остаје него умрети, или ћемо падајући задобити славу да смо претпоставили смрт срамотном ропству“. опширније »

По анкетама које су постале саставни део нашег информационог окружења, у Републици Србији се преко 80% становништва изјашњава као православно. У први мах, тај нас податак може обрадовати, све до тренутка када дођемо на недељну Литургију и у свом парохијском храму видимо да од тог процента осамдесети део представља активне чланове Цркве. Тек тада увиђамо да када кажу „православан“, највећи број људи жели да каже да верује у Бога, онако како је то породично и наследио, али да о том Богу мало зна и да према Њему више гаји деистички приступ - о активном учешћу у црквеном животу да и не говоримо. Ову појаву бисмо могли назвати различитим именима: секуларизам, псеудо-духовност, чак и духовна самообмана... Но, битније од самог имена је уочавање и идентификација егзистенцијалне, суштинске важности обраде ове теме, у складу са текућом обновом литургијског живота код нас. опширније »

Над српским народом у последње две деценије извршен је такав медијски експеримент какав до сада није забележен. На почетку прошлог века (по завршетку Првог светског рата) били смо народ чије су моралне и војничке особине слављене у читавој Европи и свету. На крају тог истог века постали смо симбол свеколиког зла и злочина на кугли земаљској. Шта се то догодило да је слика српског народа у свету постављена наглавачке за нешто више од 70 година? Били смо, нажалост, жртва једног небивалог медијског експеримента, медијског рата који никада није престао. Наша је највећа заблуда да тог рата није ни било и да се он ни данас не води. опширније »

Вести из живота СПЦ опширније »

Новости из хришћанског света опширније »