У свом интервјуу г. Сурои износи нашироко своје, познате шиптарске (то име је назив на матерњем језику) тезе, на које би требало шире одговорити, но за то овде нема простора. Постављамо само нека питања: Како је то "Београд изгубио право да разговара о статусу" (Косова и Метохије)? И зашто "Београд", а не држава Србија и косовометохијски Срби? Како је то Српски народ "српска мањина" на својој територији, у својој матичној земљи?
У вези с "мањином" неизбежно је и питање: Како је садашња шиптарска већина остварена? Којим то "правима већине" могу бити правдана насиља од 1941. до данас, уз реванше не "српске мањине" него једне тиранске комунистичке власти, под којом је, прогнаним Србима током немачко-балистичке окупације, забрањен, од те исте државе, повратак својим огњиштима, домовима, колевкама, гробљима, Светињама - црквама и манастирима, лепотама у којима и пред којима су угледали Божји свет и заживели почетак небоземног живота? Није ли, затим, под том државом управо Суроијев народ просперирао, на штету својих суседа (само између 1961-81.г. преко 600 насеља Косова и Метохије испражњено је од Срба - в. документацију у зборнику Задужбине Косова, Призрен-Београд 1986, изданом пре Милошевићеве власти; као и наше књиге Страдање Срба на Косову и Метохији од 1941-81, изашле такође пре Милошевића). Како је било Србима под комунизмом, пре Милошевића? А како Шиптарима? Зашто се не спомиње шиптарска побуна 1968, па 1981, кад је најпре запаљена Пећка Патријаршија (16. марта, Недеља Православља), па је пожар скриван целу годину дана? Зашто су толико нападане, пљачкане, паљене и рушене Српске православне цркве и манастири, ако је режим, десни или леви, био крив? Зашто су силоване српске мајке, девојчице, монахиње? Један Суроијев претходник, интелектуалац, новинар и песник, писао је да на Косову "живимо у сенци богомоља", и то је писао не само као комуниста-атеиста, дугогодишњи члан СКЈ (као и председник г. Ругова, с којим сам се сусрео у Америчком Конгресу 24. априла 1990, кад је глумио "прогањаног демократу"), него као загрижени антисрбин, коме сметају Свете задужбине, тапије народа са којим и оне деле крсноваскрсну судбину, јуче и данас.
Пише још г. Сурои, да је код косовометохијских Срба "ментално дошло до озбиљних поремећаја"! Како су Срби "инструментализовани - од Милошевића - као колонијални администратори"! Да Срби тек треба "да успоставе свој идентитет на Косову и Метохији"! Ако је то полазна позиција члана шиптарског преговарачког тима, који већ изјављује: "јасно је да се ради о независном Космету", шта онда даље рећи? Ако су Шиптари "били окупирани" (при чему не мисли само на период Милошевићеве власти), а за Србе каже да у садашњим "међунационалним односима плаћају заправо камате за протекле декаде" (питамо које, од 1941. до данас? И колико пута?), онда се не можемо не чудити, и згражавати, над људским непоштењем таквог преговарача - словећег за човека интелектуалца, новинара, политичара?!
Са г. Суроием и другим шиптарским вођама срели смо се одмах по доласку НАТО-снага (половином јуна 1999), у Приштини, кад нас је Солана (дотадашњи секретар НАТО-бомбардовања) окупио "на мир" у Приштини (пратио сам еп. Артемија и само гледао и слушао). Већ тих првих дана видео сам страховит терор Шиптара над Србима, гоњенима и убијанима, као "дивљач за одстрел"! Куће и цркве су систематски пљачкане, паљене, рушене, миниране (до данас 150!). Убијани су рафално Срби: жетеоци на њивама (Старо Градско), дизани у ваздух аутобуси са људима, женама и децом (Ливадице код Подујева), рафално убијана деца на купању (Гораждевац), и то је трајало и под Е. Мелом, Кушнером, Хакерупом, Петерсоном, до 17-19. марта 2004, и до данас ти "стандарди" се мање-више не мењају! Доказ: најновија убиства у Штрпцу.
Ветон Сурои, колико знамо, само је једном протестовао. Сада нам прича успаванке "о Европи 21. века", а сигурно није отишао да види апокалиптичко стање у Девичу. Нити шаку Срба повратника. Нити се пита: зашто још не могу да се врате 200.000 прогнаних Срба? И кад ће се вратити? А зашто је и оно мало што се вратило, често нападано и застрашивано? Главни је кривац за све и даље - Београд (а у Београду давно нема Милошевића, јер га је Српски народ збацио као првенствено свога тиранина)! А косовскометохијски Срби - криви су што су још живи.
Али, има Живога Бога и Божје правде. И живеће још душа наша, говоре нам Пророци.
+ Епископ Атанасије (Јевтић)
Манастир Тврдош, 15. 10. 2005. |
