Манастир Св. великомученика Димитрија Мироточца налази се у подножју југоисточног дела Суве планине, подно Дивне Горице чије се шумовите падине спуштају до манастирских ливада, на 450 метара надморске висине, одакле се пружа јединствен поглед на Сврљишке планине и Шљивовачки врх, шест километара југозападно од Бела Паланке, недалеко од античког пута за Скопље и Солун, између древних села Дивљане и Мокре, по предању задужбина Мрњавчевића, чија традиција сеже у ранохришћански IV век.
Историјат манастира
Сматра се да назив Дивљана (а пре сто година се изговарало и „Дивјана“, што највероватније потиче од виле Дивиана) потиче од латинске речи Дивус - бор. У манастиру је забележен већи број античких споменика од којих се могу видети два капитела, један висине 64 цм, пречника у доњем делу 53, а у горњем 72 цм са ранохришћанским једнакокраким крстом у прстену на предњој страни и стилизованим словом „омега“ по свим вертикалним ивицама. Након неколико векова од доласка Словена почиње обнова ове светиње, око 880. када је отпочела нова христијанизација и образовање нових епископија. Центар обновљеног црквеног живота у средњем Понишављу смештен је у манастиру Св. Димитрија, што потврђује и повеља из 1019. цара Василија ИИ, у самом Нишу је епископско средиште у ман. Св. Прокопија, а у Пиротском крају у Суковском манастиру Успења Пресвете Богородице. Све три цркве поменутих манастира су тробродне базилике на ранохришћанским темељима сличних димензија: Св. Прокопије 18х12м, Пр. Богородица 18х13,5м, Св. Димитрије 19х12м. По васпостављању манастирског живота, образовано је његово властелинство од око 1000 хектара и манастирско село Дивљана. На старим темељима Ремезијане подигнут је средњовековни српски град Извори у коме 28. августа 1330. св. краљ Стефан Дечански прима бугарско изасланство за мир после битке на Велбужду (Пауталија). Из извештаја путописаца сазнајемо да је у манастиру 1578. било пет калуђера, 1663. ту је поп Стојан Вуја из Сурачева, 1714. се поправљају књиге, 1719. овде живе калуђери по правилима Св. Василија, 1796. одолева крxалијама, али је 1809, по повлачењу Хајдук-Вељка, запаљен, а 1821. обновљен, да би 1877. поново био спаљен. О овом пожару, када су изгорела два драгоцена пергаментна рукописа, сведочи Франц Каниц у свом напису о овом манастиру, метоху царске лавре Св. Димитрија у Солуну. Протосинђел Агатангел (по оцу Грк са острва Тинос, по мајци Србин) дошао је у манастир 1862, уредио манастирско имање и поред трошног конака 1874. саградио нови, који Турци запалише. По ослобођењу 1878. повео је обнову у којој су узели учешћа сви грађани општине Бела Паланка. Темељ новом храму је освећен марта 1878, те је средњовековна црква остала у средини новог храма који је освећен 1902, а завршен 1908. Из старе цркве у нову су пренете иконе Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице из 14. в, св. Димитрија из 13. в. и св. Јована Крститеља из 12. в. Нови храм спада у ред најакустичнијих у Србији, а можда и на Балкану. За време окупације 1915/16. Бугари су опљачкали и оштетили манастир. Тада нестаје стари запис овдашњих монаха о боравку Св. Саве Српског у овој светињи и околини. Након ослобођења, у манастир долази велики број руских монаха и монахиња који су иконописали и фрескописали нови храм и око 1933. подигли храм посвећен св. Серафиму Саровском. Св. Николај Српски доноси 1935. делић Часног Крста Господњег и моштију Св. Кирика и Јулите. Након одласка руског монаштва, пред Други светски рат у манастиру остају српске монахиње које формирају сестринство. Након рата комунисти покушавају да застраше сестринство (претњом стрељања) и отимају скоро сву имовину, па тако манастир поседује само 13 хектара. У манастиру је постојало и обданиште за сирочад, а у непосредној близини, на некадашњем имању, изграђен је омладински рекреациони центар и одмаралиште Црвеног крста. Нова звонара са три звона, коју је на Петровдан осветио владика нишки Иринеј, подигнута је 1997. године.
ОБНОВИМО СВЕТИЊУ
Захваљујући ограничењима комунистичких власти и одузимању око 130 хектара имања, манастир је дочекао наше време у тешком стању. Храм Св. Димитрија захтева комплетну обнову, као и суседни храм Св. Серафима Саровског; конак од пре 100 година се мора заменити новим. Са благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког г. Иринеја, манастирска обитељ (јеромонах Серафим, четири монахиње и два искушеника, на челу са синђелом Тимотејом), уз помоћ пријатеља манастира креће у обнову ове древне светиње. У ту сврху је основано Друштво пријатеља манастира Дивљане са циљем да помогне пројекат духовне и материјалне обнове манастира и околине (у којој се налази још неколико древних светиња). Пројекат ће бити представљен на слави 8. новембра ове године).
АДРЕСА манастира
Манастир Св. великомученика Димитрија, с. Дивљана, 18310 Бела Паланка, бр.тел. 018/856-151
Новчана средства можете уплатити преко текућег рачуна Манастира код Нишке Банке А. Д. Ниш, број 235040500019302041
М. Раденковић |
