Новости из хришћанског света
Цариградска патријаршија
Цариградски васељенски патријарх Вартоломеј подсетио је на педесетогодишњицу погрома над Грцима, који се десио 1955. године у Цариграду. Повод је била експлозија у дворишту турског конзулата у Солуну септембра исте године. Патријарх је овај погром означио "неоправданим и неиспровоцираним". Како је првојерарх истакао, он је тада као студент прве године богословске школе у Халки био сведок страдања православних сународника. У то време је у граду на Босфору живело сто хиљада Грка. Данас их, пак, има само три хиљаде. Није се све завршило на погрому, када је запаљено две и по хиљаде грчких кућа и преко четири хиљаде продавница, а многи људи физички малтретирани. У граду је покрадено и опустошено 73 од постојеће 83 православне цркве. Велики део их је спаљен. Наставак је уследио 1963-1964. године многобројним депортацијама, када је око 48 хиљада Грка морало да оде. О страдању постоји богата фотодокументација, која је сада доступна јавности.
И поред ових, више него трагичних, догађаја из недавне прошлости, патријарх Вартоломеј се залаже за примање Турске у Европску унију, сматрајући да ће то допринети спасавању остатака хришћанске присутности у овој земљи.
Митрополит за Нови Зеланд
Цариградска патријаршија је 14. октобра саопштила да је за новог митрополита Новог Зеланда, са седиштем у Велингтону, постављен епископ еритријски Амфилохије. Ова митрополија обухвата огромне просторе Тихог океана, све до Јапана.
Од 1970. доскора, митрополит новозеландски је био Дионисије (Псиахас).
Устоличење патријарха
Јерусалимска патријаршија најавила је да ће недавно изабрани патријарх Теофил Трећи бити устоличен 22. новембра у храму Светог гроба Господњег. Биће позвани поглавари и највиши представници свих помесних Православних цркава, као и представници свих конфесија присутних у Светој Земљи. Цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј је већ најавио свој долазак.
Новог патријарха су досад признале власти Краљевине Јордан и Палестинске самоуправе. Израелске власти нису још саопштиле свој став. Да би патријарх нормално могао да репрезентује Цркву, потребна су сва три признања.
Празник Св. Петке
У Бугарској се нарочито слави празник преподобне матере Параскеве, посебно у Великом Трнову и Софији, али и свуда другде. Већ неколико година град Тројан је светитељку узео као небеску заштитницу. Градски храм, њој посвећен, стар је 170 година. Општински савет је на празник прогласио патријарха Максима за почасног грађанина. Истакнуте су његове заслуге за јединство Цркве и добробит општег Православља. Признање ће му бити уручено у софијској болници Лозенец, у којој се већ више недеља лечи. Осим тога, патријарх је рођен 1914. у месту Орешак у околини овог града, такође је некада живео у оближњем Тројанском манастиру, а био је и ловечки митрополит, до избора за патријарха 1971. године. Свечаности је присуствовало седам митрополита.
Најава великог скупа
Руска православна црква (РПЦ) саопштила је да ће бити организатор изузетно великог скупа највиших представника свих светских религија. Конференција би се одржала 4. и 5. јула идуће године. Само неколико дана касније, у Петрограду ће се састати државници осам најмоћнијих држава света.
Верски скуп ће размотрити битна питања данашњице као што су тероризам, верски екстремизам, међурелигијске релације, однос према традиционалним вредностима. Од свега тога зависи светски мир.
Позваће се првојерарси свих помесних Православних цркава, поглавари монофизита (Јермена, Копта и других), највиши представници Римокатоличке цркве, врховни рабин Израела, муслиманске вође, кинески и други будистички представници, Евангелистичка црква Немачке, Национални савет цркава Сједињених Америчких Држава, представници Индуса и Сика, генерални секретар Светског савета цркава и други.
РПЦ сматра да је искуство Русије у области добрих међуверских односа занимљиво и корисно и за друге. Представници разних религија и из земаља бившег СССР могу да посведоче да да је верски мир могућ.
ТВ- програм СПАС
Православни руски телевизијски канал Спас однедавно емитује свој свакодневни програм. Емисије почињу сваког дана у 10 часова пре подне, а завршавају се у 22 часа. У дванаесточасовном програму емитује се од 15 до 20 емисија. Поред сталних емисија, веронаучног карактера, емитују се и документарни филмови, предавања истакнутих теолога, свештеника, монаха, проповеди руских духовника, репортаже о руским светињама и о Православљу ван Русије. Поједине емисије се баве и темом политике у животу верника.
Јубилеј Софрина
Производно предузеће Руске православне цркве Софрино обележило је 25-годишњицу свога оснивања. Названо је по селу Софрину, недалеко од Москве, на путу за Тројице-Сергијеву лавру. Јубилеј је прослављен у присуству патријарха Алексија Другог и губернатора московске области Б. В. Громова.
У време бољшевичке власти, била је забрањена производња и продаја за цркву и вернике потребних предмета. Стаљин је 1944. дозволио минималну израду. Блаженопочивши патријарх Пимен предузео је кораке да се створи једно веће предузеће. До оснивања је дошло 1980. а каснијих година се увећавало. Обновљена је традиција шивења одежда, митри, прекривача златом и срмом, украшавање икона скупоценим ризама и бисером, сликање икона, израда сасуда, иконостаса, црквеног мобилијара, рад у дуборезу, по угледу на древне радове руских уметника. Производе се свеће од природног воска, уље за кандила, тамјан. Такође и сувенири за многобројне поклонике који посећују руске светиње. У Софрину се врши и рестаурација црквених предмета. Израда је од скупоцених униката, до артикала приступачних верницима са мањом куповном моћи.
Од прихода Софрино помаже житеље истоименог села: подигнута је поликлиника, уређени путеви, спроведено улично осветљење. Стотинак усамљених старих лица узето је на старање. Специјална брига се води и о школи-интернату, чије се учионице обнављају о трошку предузећа.
Институт Св. Сергија
У свету позната православна богословска школа, посвећена преподобном Сергију Радоњешком, која се налази у Паризу, обележила је своју осамдесетогодишњицу. Иако је рад последњих година веома отежан и финансирање несигурно, институт је поводом годишњице одржао међународну конференцију са темом Институт св. Сергија - јуче и данас. Осим радова на тему прошлости и значаја института за Православље, било је запажених излагања о литургијском богословљу, библијској ерминевтици, евхаристијској еклисиологији и православном сведочењу у екуменском покрету света.
Институт је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, односно његове Руске православне архиепископије Западне Европе. Почео је са радом 1925. године, мада је службено отворен следеће године, под покровитељством митрополита Евлогија Георгијевског, који је за управитеља позвао из Србије епископа Венијамина Федченкова. На институту су деловали чувени предавачи: Сергије Булгаков, Георгије Флоровски, Кипријан Керн, као и многи други. Повремено су предавали: Лоски, Берђајев, а после рата тамо су радили А. Шмеман и Ј. Мајендорф.
Данас је ректор Института архиепископ Гаврило, уједно и поглавар Цркве, а декан је протопрезвитер Борис Бобрински. На Институту су боравили многи српски теолози.
Кипарска црква
Како је Кипарска православна црква саопштила, Свети синод, који чине сви тамошњи архијереји, размотрио је питање да ли бирати новог поглавара Цркве, с обзиром да је првојерарх, архиепископ Хризостом, већ три године спречен због тешке и, по процени лекара, неизлечиве болести у обављању своје архипастирске дужности.
Саопштење наводи да су се петорица митрополита: тафоски, киренијски, китионски, арсинојски и саламински, изјаснили против избора. За избор су били тројица, митрополит Морфа, и епископи Кикоса и Тримитуса, а митрополит Лимасола, Атанасије, није се изјашњавао. Поменута је и идеја да се упути писмо цариградском патријарху, како би сазвао Велики сабор кипарске цркве.
Јужна Америка
Све се више мења религијска слика јужноамеричког континента. Некада је становништво било готово потпуно римокатоличко. Они су 1965. чинили 90% популације, 1990. удео је опао на 83%, а данас износи 67%. Бразилски кардинал Клаудио Умес изнео је податке који говоре да ће се ова тенденција рапидно наставити. Веома се шире разне протестантске групе. Кардинал износи да на једног римокатоличког свештеника у Бразилу долази двојица проповедника нових верских покрета или група, насталих другде током 19. и 20. века.
Број православних знатно расте. Почетком прошлог века дошло је много досељеника из Украјине и са Балкана, после Другог светског рата још више, а последњих година неколико стотина хиљада православних се стално настанило, посебно у Бразилу, Аргентини и Чилеу. Основано је много парохија, чији чланови су не само имигранти, него и претходно неправославни, чак и Индијанци. Све богослужбене књиге преведене су на шпански и португалски.
Више православних цркава има своје епархије у Јужној Америци: Цариградска и Антиохијска патријаршија, а Руска загранична црква има аргентинску, чилеанску, бразилску и венецуеланску епархију.
Англиканска црква
Поглавар англиканске Цркве Енглеске, архиепископ кентерберијски Р.Вилијамс, устоличио је за архиепископа Јорка досадашњег епископа бирмингемског Џона Сентаму. Ово је први црнац на високом положају. Као избеглица, нови архипастир је дошао у Енглеску 1974. из Уганде, где је био адвокат. После усељења студирао је теологију.
Архиепископија Јорк, којој по части припада друго место у цркви Енглеске, има већ неколико година веома интензиван мисионарски рад, посебно у новосаграђеним насељима, школама, чак и по ресторанима шири се јеванђеље. Покушава се приближити онима који су се отуђили од Цркве. Сматра се да чак 60% становника нема никаквог контакта са Црквом. Недељне веронаучне школе посећује само 4% деце. Слично као у Јорку, и кентерберијска архиепископија све више ради на мисионарском пољу, док се друге епархије тек припремају за то.
Теолошки факултети
Идуће године, од 6. до 9. јула, у Грацу ће се одржати консултативна конференција богословских факултета разних конфесија Европе. Главна тема скупа је Изазови теологије у плуралистичкој Европи. Ради се о уклапању у такозвани Болоњски процес високог образовања континента. Нова времена изискују тешњу сарадњу између теолошких факултета, како унутар једне конфесије, тако и међуконфесионално. Сматра се да је потребна већа размена студената и предавача, међусобних консултација и наступа. Потребно је основати "конференције богословских факултета и образовних центара Европе", на чему се и ради.
Први сличан радни сусрет одржан је у Грацу, јула 2002. године. На њему је учествовао већи број православних, римокатоличких и протестантских факултета, шездесет представника из 24 земље. За идућу годину најављено је још веће учешће. Главни организатор је Конференција европских цркава. |
