У обичном говору, при помену информационих технологија, најчешће се мисли на дигиталне информационе технологије. Међутим, деценијама пре њих постојале су аналогне технологије примања, обраде и преноса информација (и данас постоје, мада не у првобитном, чисто аналогном облику). Од таквих технологија широко распрострањене су телевизијске и радио технологије. Данас су практично и ове технологије нераздвојиве од дигиталне обраде информација, тако да их узимамо одвојено у обзир узимајући искључиво њихово хронолошко, али не и функционално првенство.
Радио и телевизија
Могло би се оквирно рећи да су радио и телевизијски уређаји данас присутни у готово сваком дому, те да су имали огроман утицај на обликовање начина живота човека 20. века. Показало се да је утицај обе технологије, а пре свега телевизијске, у највећој мери био (и остао) негативан, но постоје и неке позитивне стране . У сваком случају, реално је констатовати да су радио/ТВ пријемници данас саставни део готово сваког дома, установе, канцеларије и уопште сваког кутка модерне цивилизације.
Зависно од дела света, друштвеног стандарда или колективних навика, ти уређаји се мање или више користе. Једни од највећих „конзумената“ телевизије су деца, која на гледање телевизијског програма утроше 50% више времена него на било коју другу активност у току године. Оно што је карактеристика ових медијума у односу на технологије које су им претходиле, јесте могућност преноса аудио (радио) односно аудио-видео сигнала (телевизија) на велике удаљености, готово у реалном времену и са великим квалитетом сигнала (код аудио сигнала релевантан је опсег и фреквенција узимања звучног узорка, док је за квалитет видео сигнала критични параметар резолуција и фреквенција освежавања екрана). Такве особине омогућавају интерактивни пренос информација у најразличитије сврхе, у форми која је веома приступачна крајњем кориснику и као таква не захтева интелектуално напрезање (попут читања) за примаоца информације, што је сигурно један од разлога њене широке популарности.
Приметно је да неке помесне Православне цркве (првенствено Руска православна црква) овај медиј, у комбинацији са дигиталном обрадом сигнала, све више афирмишу у мисионарске сврхе, иако су почетне реакције на тај медиј биле веома критички настројене. Примера ради, ђакон Андреј Курајев је, на трибини држаној на Православном богословском факултету у Београду 2004. године, потврдио да је током протеклих година доста променио свој почетни тврди став према телевизији и уопште јавним наступима у контексту мисије, који је имао у време када је православна Русија била под најжешћим налетом протестанстских проповедника. У сваком случају, једнозначан став је могуће донети искључиво у саборном духу, као што је то и увек бивало у црквеној историји. СПЦ за сада не поседује неку врсту сопственог телевизијског канала нити, пак, закупљеног термина, а што се радио технологије тиче, више година успешно функционишу Радио Светигора (Митрополија црногорско-приморска) Радио Глас Цркве (Епархија шабачко-ваљевска), које емитују комбинацију садржаја савремених радио станица и тема из области хришћанског живота.
Рачунари и интернет
У колоквијалном говору информационим технологијама у ужем смислу сматрају се рачунарски системи и њихове међусобно усклађене компоненте. Оно што је посебно карактеристично за дигиталне системе у односу на аналогне, јесте могућност обраде огромног броја математичких операција за релативно кратко време, трајно складиштење у дигиталном формату и презентовање у произвољној форми. Изузетно брз и стреловит развој ових технологија довео је до тога да нису могуће прецизне процене о будућим кретањима, утицају на друштвене токове (који је већ сада огроман) и облику будућег коришћења и примене. Било да су у питању брзине централних процесорских јединица, количина меморије за складиштење података, или развој дигиталног видео-подсистема, претходни период је показао да је свака прогноза била промашена или премашена. Посебно је значајна чињеница да се на рачунарским системима базира функционисање целокупног модерног света, па самим тим њихово познавање представља императив за модерног човека. Рачунарски системи још увек нису толико широко распрострањени као радио-ТВ уређаји, али тренд њихове међусобне интеграције ову дистинкцију све више чини безначајном. Веома је битно узети у обзир чињеницу да већ основношколски програм у великом броју земаља, па и нашој, обухвата обучавање за рад на рачунару (иако често некритички), и та тенденција ће се вероватно и наставити.
Иако је у питању један дигитални феномен непосредно везан за рачунар као средство, интернет ипак захтева посебну пажњу, делом због тога што је нераздвојно повезан са екстерним комуникационим структурама (некада обичним телефонским везама са аналогним преносом сигнала, а данас софистицираним комуникационим каналима), а делом због чињенице да је у питању феномен суи генерис, који је потпуно променио међуљудске комуникације у модерном свету и то за непуну деценију. Готово тренутно слање електронских порука са текстом, звуком и графиком у било који део света само је један од аспеката овог феномена. Оно што је још значајније за тему катихезе у модерном окружењу јесте чињеница да интернет данас представља највећу научну базу података на свету, која се сваким даном шири. Научне публикације, књиге, часописи, у све већој мери се пребацују у електронски формат, који омогућава брзу претрагу и директан приступ преко интернета. Оно што је у почетку био војни пројекат и комуникациони канал за ужи круг научних радника, временом је постао главни информациони извор за модерног човека. Данас се све више говори о „глобалном селу“, синтагми којој је интернет дао заокружено значење.
По питању дигиталних информационих технологија и њихове правилне употребе, од стране православних хришћана не постоји неки једнозначан одговор, а мањкају и озбиљне студије по том питању. И у овој сфери је такође најактивнија Руска православна црква у којој се посебно истиче ђакон Андреј Курајев са својим сарадницима, а битно је навести и да је патријарх московски и целе Русије већ 1997. дао својеврсну посланицу хришћанима који користе интернет. У њој се односи према том медију афирмативно и завршава је призивом благодати Божје на све који користе овај информациони канал.
У СПЦ је међу првима који су почели да користе ову технологију био јеромонах Сава Јањић, игуман манастира Дечани.
Интеграција информационих технологија
Наведена су кључна подручја информационих технологија која морају бити узета у обзир приликом критичког преиспитивања њихове улоге у модерној катихези. Међутим, да бисмо методолошки били до краја доследни, мора се нагласити да процесом минијатуризације и интеграције између њих нема нити може бити оштрих граница. Телевизија и радио су одавно престали бити издвојени од рачунарских система, а у последње време то је још актуелније појавом кућних ДВД система. Интернет је ионако од почетка био потпуно везан за рачунарске системе са спољашњим комуникационим каналима, а у будућности се (ширењем пропусног опсега комуникационих канала) иде на поступак потпуне интеграције телевизијског и радио сигнала у интернет окружење, тако да је питање година када ће потпуна интеграција наведених технологија постати стварност.
С тим у вези, Руска православна црква је покренула православни образовни видеоканал Покров, који је отворен по благослову Патријарха московског и целе Русије Алексеја II, са намером да интегрише телевизијску и рачунарску технологију. Оно што се тиме постигло је интерактивни приступ веома широко конципираном дидактичком материјалу. Укрштањем телевизијске и рачунарске технологије омогућено је како праћење програма у реалном времену (што је слично праћењу емисија уживо на конвенционалним телевизијским апаратима), тако и накнадно преузимање видео фајлова у дигиталном облику са рачунарског сервера (што класична телевизија не омогућава). Међутим, оно што је потпуна разлика у односу на телевизију, јесте замена пасивног учешћа гледаоца активним принципом, јер је омогућена интерактивна комуникација са учесницима у студију (у случају преноса информација у реалном времену), која се успоставља слањем електронских порука.
У СПЦ такође постоје пројекти са акцентом на интеграцију информационих технологија, али са значајно мањим нивоом, што је реално, с обзиром на доступне ресурсе. Вредан помена је пројекат који је остварила Радио Светигора, интеграцијом радио и интернет технологије, чиме је омогућено праћење радија преко интернета. То практично значи да је доступан у целом свету, што је посебно значајно за бројну српску дијаспору.
Са оваквом динамиком развоја и комбинацијом модерних технологија треба рачунати када су овакве студије у питању, те стога треба постављати што више начелних питања и давати суштинске одговоре, из којих ће се потом лако доћи до конкретних решења. Због тога су у овом раду неки примери дати илустрације ради, јер ће већ у наредној деценији бити превазиђени новим технолошким решењима или концептом, али ће суштина остати иста. То је разлог за критички покушај апстракције са једне и антиципације нових изазова са друге стране, што су битни кораци за решавање питања употребе информационих технологија у модерној катихези.
наставиће се
(Изабрани делови дипломског рада из предмета Педагогија са методиком наставе, одбрањеног септембра 2005. на Православном богословском факултету у Београду) |
