Одувек су хришћани били изложени оптужбама насталим услед неразумевања вере коју је установио распети и васкрсли Христос. Аргументи су били резултат заблуда које би могле да изгледају и комично, да њихове последице нису биле озбиљне, често и стравичне. Тако је, још у првим вековима, било довољно да се прочује како хришћани на својим скуповима једу Христово тело и пију Његову крв, па да их светина прогласи за људождере, а како су се и супружници међусобно ословљавали са „брате“ и „сестро“, хришћанима је приписивано родоскрвнуће. И тако кроз векове. опширније »

Недавно се упокојио у Господу протојереј-ставрофор хаџи-Радосав Митић. Он је био један од последњих из плејаде ученика Битољске богословије. У Православљу преносимо део интервјуа који је са њим урађен 2002. године. опширније »

На велику радост и одушевљење Срба који живе и раде у Републици Словенији, после шездесет девет година, освећен је храм Светих Равноапостолних Ћирила и Методија у Љубљани. На позив Митрополита загребачко-љубљанског г. Јована, у пастирску посету верном народу у Љубљану је допутовао Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, где га је дочекало више хиљада верника. опширније »

Манастир Св. великомученика Димитрија Мироточца налази се у подножју југоисточног дела Суве планине, подно Дивне Горице чије се шумовите падине спуштају до манастирских ливада, на 450 метара надморске висине, одакле се пружа јединствен поглед на Сврљишке планине и Шљивовачки врх, шест километара југозападно од Бела Паланке, недалеко од античког пута за Скопље и Солун, између древних села Дивљане и Мокре, по предању задужбина Мрњавчевића, чија традиција сеже у ранохришћански IV век. опширније »

Глођанско брдо, Козјак, Трешњица, Маскалића поток и Широки пут само су нека од места у непосредној близини Зворника на којима је земља покрила на десетине зверски убијених Срба, претварајући ове крајолике у аветна места масовних гробница. опширније »

У обичном говору, при помену информационих технологија, најчешће се мисли на дигиталне информационе технологије. Међутим, деценијама пре њих постојале су аналогне технологије примања, обраде и преноса информација (и данас постоје, мада не у првобитном, чисто аналогном облику). Од таквих технологија широко распрострањене су телевизијске и радио технологије. Данас су практично и ове технологије нераздвојиве од дигиталне обраде информација, тако да их узимамо одвојено у обзир узимајући искључиво њихово хронолошко, али не и функционално првенство. опширније »

Православље иза себе има два периода стварања особених култура: византијски и поствизантијски или национални период. Током првог стварана је царска, универзална, хришћанска култура, као сведочанство присуства Царства Божјег на земљи, која је захватала све области јавног и личног живота. Иако није била поштеђена од људских слабости и несавршености, она је, можемо слободно рећи, непоновљиви узлет ка оностраном, ка есхатону, какав ће се тешко моћи поновити. опширније »

Душанова освајања одвијају се у специфичним условима својеврсног троугла. Византија се налази у грађанском рату и обадве супротстављене стране боре се за његово савезништво, тако да он наступа више због слабости противника него по својој снази. Градови падају кроз опсаду локалних гарнизона којима споља не стиже помоћ. Нема тешких и погибељних сукоба који би довели до великих жртава било којој страни. Већ то је довољно да побуди сумњу и када је реч о поменутом изразу. опширније »

Представљање православних издања опширније »

«Достојевски је мој учитељ и мучитељ“. Свако ко се озбиљније бавио проучавањем књижевног дела Фјодора Михајловича Достојевског, сложиће се са овом изјавом оца Јустина Поповића, изнетом у можда најбољој књизи српских мислилаца о великом руском писцу, у књизи Философија и религија Ф.М. Достојевског. опширније »

Глобална криза која је захватила свет изазвана је у знатној мери игнорисањем етичких критеријума приликом доношења одлука о усмерењу научних истраживања и путевима употребе њихових достигнућа. Успостављање сагласности између човековог духовно-моралног живота и његове научно-техничке делатности данас није само пожељно, него у многоме предодређује могућност даљег постојања људске цивилизације. Међутим, у недрима савремене науке повремено се рађају опасни пројекти, међу којима посебно место припада идеји клонирања човека - производње самосталног организма из појединачне телесне ћелије, генетски идентичне са донатором. И са научне, и са религијске тачке гледишта ова идеја делује апсолутно неприхватљиво. опширније »

Природно је да када прослављамо 2000. година Хришћанства и Православне Цркве полазимо од основне истине наше Вере, од Откривења. Личност Богочовека Исуса Христа је кључ за тумачење богооткривене вере Праотаца и Отаца. Ми православни полазимо од откривења Бога у историји. Између почетка, односно стварања света и човека и пуноће Откривења - оваплоћења Бога Слова - Бог разговара с људима. Зато је Откривење живи сусрет између Бога и човека. Основна особина откривења је заветна. Зато је Савез или Завет (и Стари и Нови) између Бога и човека истовремено и уговор, и завештање и договор. Боље рећи то је догађај у коме се Бог дарује, а човек слободно и са вером прихвата Божја обећања. опширније »

Историја Срба и Српске православне цркве у Швајцарској још увек није детаљно обрађена. Професор Богословског факултета Св. Саве у манастиру Св. Саве у Либертивилу, протођакон др Станимир Спасовић, објавио је књигу Историје Српске православне цркве у Западној Европи, Београд 2002, у којој је такође описао рад СПЦ у Швајцарској. Због ауторове немогућности да користи архиву Црквене општине у Цириху, у књизи нису описани многи значајни подаци о раду, развоју и проблемима СПЦ у Швајцарској. опширније »

Матуранти Богословије Светог Петра Дабробосанског из Фоче, почетком октобра, на путу до манастира Хиландара, обишли су више светиња Србије, Бугарске и Грчке. На то седмодневно научно-васпитно и поклоничко путовање, са митрополитом Николајем и професорима, кренули смо трећег, а вратили се 10. октобра. У Добруну нам се придружило и четрнаест вјерника из Прибоја, који су жељели да се са матурантима Богословије поклоне светињама. опширније »

Догађаји из живота СПЦ опширније »

Новости из хришћанског света опширније »