Знање штити и зато га морамо поседовати

Држава, углавном не мари за своје грађане и не штити их макар повременом информацијом. Зато су књиге о сектама и сведочења бивших жртава још увек једини начин заштите.

Према званичним подацима Министарства вера, на територији Србије има око 320 секти, од којих само 64 регистроване, многе као удружења грађана. Према подацима пописа становништва обављеног 2002. године, број припадника нетрадиционалних религија порастао је са 5333 забележених 1991. на 18768 десет година касније. (Дакле, чланова секти, који званично исповедају своју веру има три пута више но што их је било.) Преко хиљаду становника Србије изјаснило се као следбеници далекоисточних учења. (При том, не треба заборавити, наравно, да се верници појединих секти изјашњавају као,"православци" и мисле, рецимо, да им трансцедентална медитација помаже да буду "бољи хришћани".)

Сатанизам

Од септембра 2003. у Србији се збио читав низ догађаја који показују да се као пошаст шири најопаснија верзија лажне духовности-сатанизам. Почетком јесени 2003. на католичком гробљу у Новом Саду група сатаниста је оскрнавила преко 80 гробова. Крстови су полупани и забодени наопако у круг. Рукама је ископан гроб двогодишње девојчице. Уместо да се случај расветли до краја, речено је да су злочин починили "пијани хулигани", па чак и "српски националисти".

Недуго затим, муж и жена сатанисти, убили су његовог оца и мајку и бацили их у септичку јаму у дворишту куће. Полиција је, на основу дневничких белешки убица, утврдила да је несумњиво реч о сатанистичком ритуалном злочину-клању несрећних стараца. То се збило у Темерину.

Прве недеље октобра 2003. на београдском Новом гробљу затечени су ишчупани крстови, забодени наопако у виду пентаграма. Претходно је скрнављена гробница војводе Радомира Путника, на којој су исцртани пентаграми и обрнути крстови. Последње ноћи у октобру сатанисти су пировали крај капеле Светог Николе на том истом гробљу, опет чупајући крстове.

Наравно, то није све: почетком јула 2004. године, група ваљевских сатаниста, које је полиција спречавала да праве пир на градском гробљу шаљући редовне ноћне патроле, из освете је поставила огроман бетонски блок на пругу Ваљево-Београд, вероватно с намером да изазове саобраћајну несрећу. Радници железнице су то приметили, и опасност је уклоњена.

Медијска обавештеност

У суштини, целокупна прича о сектама код нас се своди на новинарске написе. Тако у "Гласу јавности" читамо да се извсни студент Електротехничког факултета у Београду, Милан Кирћански, убио после предавања секте "Нови живот", одржаног на том факултету под сасвим другом фирмом ("Глас јавности", 16. новембар 2002.) Продекан Електротехничког факултета, Жељко Ђуровић, том приликом је изјавио: "Факултет ће себи да обећа да убудуће пре сваког промотивног скупа и предавања буде много детаљније упознат са организацијом и крајњим циљем предавања. Ово је опомена за друге факултете с обзиром на то да постоји велики број младих који могу бити потенцијални чланови таквих организација. Факултет не може сам против секти, већ друштво мора да се организује и заштити". Из новина "Балкан" (1-3.мај 2004.) сазнали смо да су католичко гробље у селу Мужљи код Зрењанина оскрнавили малолетни сатанисти, од којих један вели: "Н. Л. ми је казао да је добио књигу "Црна ружа" у којој је до детаља описан ритуал вађења крстова, а око врата је непрестано носио неки знак у виду пентаграма". Коловођа је на плафону своје собе имао велики пентаграм.

Читали смо, у пролеће 2003.,о секти "Санатан" која је дошла у село Бели Поток под Авалом, где су почели да обављају своје ритуале, као и да покушавају да врбују локалну омладину да им се придружи. После дојављивања полицији, због узнемирености сељана, полиција није могла ништа да предузме (закон јој то не дозвољава), десило се да је неко запалио кућу у којој се "Санатан" окупљао, након чега су се секташи иселили. Фонд за хуманитарно право (Наташе Кандић) и Хелсиншки одбор за људска права (Соња Бисерко) одмах су тражили од државе да ухвати оне који су подметнули пожар, све у име толеранције и људских права. У међувремену, НИН је објавио одломке из књиге секте "Санатан" под насловом "Кшатрадарма/заштита садака и уништење злочинаца" у којој се "пет одсто садака" (следбеника секте) позива да се наоружа и учествује у уништењу злочинаца и њихове родбине, које треба да се оствари од 2000. до 2022, када почиње да влада "Царство истине", при чему злочинци могу бити различити - од корумпираних политичара до оних који се супротстављају "Санатановој истини". У књизи пише и следеће: "Није важно ако неко није никада вежбао руковање ватреним оружјем. Уколико буде пуцао уз духовну праксу појања Божјег имена, метак ће сасвим сигурно погодити циљ јер је снага Божјег имена огромна. Ако неко поје Божје име док туче некога, он није агресор, већ Бог обавља ову радњу" (НИН, 31.јул 2003).

Један од официра Војске Србије и Црне Горе, интервјуисан за овај број НИН-а, изјавио је: "Подсетићемо на случај војника Јожефе Менедера који је, почетком јуна 1993, у касарни у Врању наоружан аутоматском пушком, упао ноћу у спаваоницу и убио шесторицу војника и једног старешину. Пет дана након тога, у касарни "Мика Митровић", војник Нандор Киш пуцао је с леђа у војнике и том приликом убио двојицу а неколико ранио. И он се, као и Менедер, након злочина убио у кругу касарне. Војник Нандор Киш припадао је сатанистичкој секти "Црна ружа", а Јожеф Менедер секти "Лоша вера" која је настала из секте "Црна ружа".

Најновије претње

Најновији случај је веома уплашио Србију: у "Дечје село" крај Сремске Каменице стигла је претња неког сатанисте да ће до краја септембра 2004. бити ухваћен дечак од дванаест година који ће бити жртвован сатани. Слађан Мијаљевић, уредник сектолошког часописа "Истина", у "Гласу јавности" (17. септембра 2004) тврди: "Оволики талас сатанистичких обреда објашњава се тиме што сатанисти ове године обележавају 100 година њихове нове ере/.../Према нашим сазнањима, крајем септембра у Војводини би требало да се одржи црна миса у тренутку кад лето прелази у јесен. Зато сатанистима треба дете. Ако дете не нађу у Војводини, наћи ће га у окружењу: Мађарској, Бугарској или Румунији.... И заиста: ове, 2004. навршава се 100 година од када је најутицајнији сатаниста XX века, Алистер Кроули, најавио Нови Еон, а коме ће главни мото бити: ЧИНИ ОНО ШТО ХОЋЕШ И НЕКА ТИ ТО БУДЕ ЈЕДИНИ ЗАКОН."

Православна

сектологија

Пред свим овим чињеницама не помаже ни затварање очију, ни кукање о апокалипси. Потребна нам је трезвеност и здравоумље, што значи потребна нам је ПРАВОСЛАВНА СЕКТОЛОГИЈА. И Руска и Грчка православна црква имају врхунске светске сектологе (у Русији је то др Александар Дворник, професор историје Цркве и сектолози на московском институту Светог Тихона; у Грчкој је то група стручњака коју је оформио покојни прота Антоније Алевизопулос, један од највећих сектолога XX века). Код нас се, на жалост, осим путем рада ентузијаста (међу којима не треба занемарити одличне познаваоце проблематике), још не одвија систематско упознавање верних и будућих свештеника са овом тематиком. А крајње је време... То није посао само полиције; секташтво, сатанизам и окултизам су духовни феномени и Православна црква има свој 2000-годишњи одговор на изазове истих.

Циљ православне сектологије није да направи збрку. Она треба да помогне човеку да се у мору информација, полуинформација и дезинформација снађе и определи. Православна сектологија јесте научна, али није вредносно неутрална дисциплина. Она указује на следеће:

1.Православље, као основа српске духовности, на овом простору има шта да каже о "духовностима" које се, као сурогат, нуде савременом човеку;

2.Учење Цркве, њено искуство и пракса, солидна су основа за процењивање нових религија и секти;

3.Православље је деловањем секти највише угрожено управо на нашем тлу и у Русији;

4.Познавати своју веру значи бити заштићен од заблуда маскираних у "нове истине".

5.Основно правило православне трезвености, према ђакону Андреју Курајеву, савременом руском апологети, гласи: "Кад улазиш у цркву, скидаш капу, а не главу".

Сектологија у Цркви не сме бити понављање застарелих апологетика прошлог века, као ни препричавање "рекла-казала" извора. Она се мора упознати са најновијим светским дометима у тој области, а сектолози Српске Цркве морају се повезати са својим колегама широм света. Ако тога не буде, и даље ћемо храмати за догађајима који журе. Знање штити и зато га морамо поседовати.

Бранко Јовановић

--