Организовано зло – Секте

Господине Луковићу, можете ли за ''Православље'' објаснити шта је секта и која су основна обележја тих социјалних група? По чему можемо препознати секту?

- Да не бисмо компликовали, да бисмо били једноставнији, послужићемо се најновијом дефиницијом која се тренутно експлоатише у круговима Европе, како ове са Запада, тако и ове са Истока: секта је свака социјална група која, без обзира на начин регистрације, форму организовања и број чланова, врши преварну злоупотребу, знање, незнање или ситуацију слабости појединаца изазивајући код њих физичке или психичке последице. Значи, секте искоришћавају нечије незнање, болест, слабост, усамљеност, старост, младост итд. И у томе је њихова опасност коју је Европа приметила и на основу тога проширила и своје кривично законодавство уводећи кривично дело менталне манипулације, да би верска права и слободе, која су тамо загарантована, Уставом ограничила: да верска права и слободе служе, а да не штете. Значи, да служе онима који верују у то у шта верују, али да не штете некима који улазе у све те ствари. Препознавање секти је врло тешко, зато што је то тиха, једна невидљива појава. Она нема много спољних обележја. Секташи дају велика обећања онима који улазе у разговор са њима. Ради се то на различите начине, али оно што је заједничко за све то је ласкање оној зони за коју се претпоставља да је осетљива.

Како они знају која је то осетљива зона? Јесу ли припадници секти добри психолози? На који начин прилазе људима?

- Зато што имате и код њих хијерархију: од обичних мисионара који деле летке до оних који улазе у дубоке разговоре. Значи, нормално је да нека дружина која је добро осмотрила једну зграду и проценила да тамо има стараца, неће послати неке почетнике. Почетници ће да оду да виде да ли у тој згради има, и колико има, усамљених стараца, а онда ће доћи искуснији који ће прићи њима и истаћи њихову тешку ситуацију, материјалну, са лековима итд, а циљ је да се измами уговор о доживотном издржавању; младом човеку ће се обећати курс у иностранству, усавршавање, страни језик, школа борилачких вештина итд. Сваком се нуди оно што је примерено његовом годишту. Сваки млади човек воли да му се истакне нека особеност, нека посебност. Сваки млади човек се бори за афирмацију, да има неки свој лични знак, предзнак, по чему ће бити препознатљив - и они ка томе иду. Они су добри психолози и тимови психолога, психијатара у врху њихове пирамиде осмишљавају програм. Секте су озбиљне организације. У свету се секте озбиљно схватају - то су, у крајњој линији, лоби групе. На начин на који раде лоби групе, тако раде и секташи. У својим оквирима, ако су међународне, оне се баве највишим областима науке - експериментима на мозгу, генетским инжењерингом, трговином људских органа. Имамо ту и проституцију и трговину белим робљем, чак су забележени случајеви трговине оружјем и дрогом, а у последње време се ради на психи, на испитивањима оног дела науке који је неистражен - то је људска психа.

Нашим законом није регулисан статус секте. Шта се да учинити по том питању и како приморати државу да реагује?

- Нема спецификума у том смислу. Значи, ми имамо кривично дело, биће кривично дело и уколико га неко уради, тај одговара по правилима, односно по санкцији тог кривичног дела. Не треба да се отежава ничија ситуација ако је припадник секте, али треба увести један спецификум за њих због тога што имамо друге ствари везане за друштвену опасност. Видите, кад неко уради кривично дело то је готова ствар и свако одговара - фудбалер, кошаркаш, секташ, уметник, полицајац. Међутим, ми имамо друге видове друштвене опасности. Ми имамо одузимање имовине, ми имамо растурене породице, ми имамо децу без једног родитеља или децу где су оба родитеља у секти и где то дете уопште нема социјални садржај као што имају његови вршњаци, него све што му је остало то су садржаји секте. Психу и своје психичке и менталне капацитете, потенцијале, посвете само секти, у крајњој линији то се и финансијски и васпитно и педагошки одражава на ту децу и та деца су без заштите. Они су у стању да у том фанатизму препишу и имовину секти, онда имамо бројна самоубиства која су урађена на различите начине. Све су то видови друштвене опасности који нису у кривичном закону и зато треба о томе да се разговара: дајте да видимо шта је то, дајте да то назовемо прекршајем, дајте да видимо какве су то медитације аутентичне и припадају далекоисточној религији, да ли сваки шлосер може да врши медитацију, да ли свака фризерка, осим што фризира, може да води курс јоге. То су измењена стања свести у којима човеку може да проради неки психопатолошки потенцијал и да доведе до душевног обољења. Они много тога раде на преобликовању наше свести и на довођење самих следбеника у стање сужене свести.

Колико је регистрованих секти у нашој земљи, које су најмасовније? Можете ли навести њихове основне карактеристике?

- Регистрованих заједница има око 60-так. Оне које ми подводимо под појам секти, саме за себе не кажу да су секте. Ниједна групација себе не зове сектом тако да можемо рећи да тих група има и 300 и 400. Колико има само појединаца који се појединачно баве спиритизмом, хиромантијом, аеромантијом, астрологијом, астромагијом, белих, црних врачева, видовњака…

У чему је ту највећа опасност? Данашњи астролози се појављују на телевизији. Кажу: „Наркоман се не ствара, наркоман се рађа. Родитељи, уколико желите да сазнате да ли је ваше дете у ризичној групи, обратите се астрологу. 50 евра кошта једна натална карта“. Неудатим женама кажу: „Ваш муж ће возити авион, пре бих рекао параглајдер“. Тако да то иде од смешних, трагикомичних прогноза па до нечег што морамо узети за озбиљно - кад неко каже да може да процени да ли ће нечије дете бити у ризичној групи за наркомане. То је перфидан начин за узимање новца и то све иде преко наших телевизија, медија! Тако се трајно руши праг толеранције између вере и празноверја, између Цркве и секте, између зловерја и празноверја и истинске духовности.

Како заштитити људе од секти? Шта чинити, с обзиром на то да су данашњи људи навикнути на медије, а видимо да се тако врши највећа манипулација?

- Највише знањем. Људи не знају много, јер се целим проблемом бавимо кампањски. Треба о томе знати. Приступ теми у свету је интердисциплинаран. Не може ни полиција сама. Ни у једној земљи, ни на Западу, ни на Истоку, није Црква та која је пресудна у борби против секти, већ је пресудна пре свега држава. То су јаке компаније, то су лоби групе, а сурогати који се код нас дешавају не морају да буду опасни по прву генерацију слушалаца, односно гледалаца, али су већ за другу и трећу опасни. Ми ћемо се једног дана вратити паганизму, почећемо да верујемо у вештице, у талисмане, у дланове, у пасуљ, у зечију шапу, јер нажалост код нас се страховито меша вера и сујеверје. Тако имате код нас људе који себе сматрају верницима а паралелно гледају линију живота, шта им је записано на руци. Знате ли колико је то фатално, фаталистички - он је верник, он је отворио душу ка Свевишњем и он сматра да Божјом промисли ради то што ради, а онда му дајте неки фаталистички пут који га чека у животу и све што му се дешава сматра судбински предодређеним. И он почиње да се плаши, долази до страхова, долази до слабости. Уместо да верник буде јак и јачи јер се причестио, јер се помолио Богу, запалио свећу, живи Литургијски и верује, ми имамо вернике који су нестрпљиви. Није проблем у животу искушење из ког он треба да изађе јачи, него судбинска неминовност која њега погађа и заиста ту има разлике. Треба радити добро, по савести. И ако се нешто деси, то је само искушење, провера моје савести. И ја сам много мирнији и јачи - слабији је онај који чека удар судбине. Зато је опасна магија. Човеково је да ради, да се моли Богу и Бог да му помогне, а не да му се ствари у животу дешавају по некој хокус-покус наредби. Јер душевно се оболи само једном у животу. То није грип. Мислим, после тога може да се лечи, залечи, али стално живимо са тим.

Код црномагијаша, окултиста, езотеричара, секташа, све изгледа математички, тако да они чак знају кад ће Господ други пут да дође. Источњаци изопачено користе учења Фројда и Јунга и кажу да је свет оно што сањамо а не оно што видимо. Долази до паралелних светова, шизофреније - свет који живи, секташ тумачи медитативним светом. Уместо сан да буде одраз живота који живимо, као што јесте здраво, научно доказано и препоручљиво, медитација, алфа-стање полусна дође као примарно, а обичан живот као рефлекс онога што се медитирало.

Секте често покушавају да привуку децу. Шта треба саветовати најмлађима и како их штитити?

- Они рачунају на дечју радозналост. Зато су деца увек у рукама педагога, родитеља... Пуштати децу саму, то је неодговорно. Понуда је увек примерена годишту. Они неће одмах говорити о вери, него: дођи да се играш, имамо лопту, играчке, лепе касете... Они се не легитимишу понудом. Треба рећи деци да не узимају ништа од непознатих људи. Велики проблем су, такође, млађи пунолетници од 14 до 18 година - пуни су афирмације, жеље за самосталношћу и њих треба упозорити на све те ствари.

Мислите ли да би државни закон којим би секте биле забрањене и кажњаване успео да сузбије њихов рад?

- Увек постоји кривично дело убиства, силовања, крађе, али то се и даље дешава, као и трговина дрогом. И због тога је превенција увек постојала у криминалистици и правосуђу. Врло је битно да држава артикулише нормативно свој став модификацијом већ постојећих кривичних дела, увођењем нових кривичних дела, правном забраном регистровања неких организација. Битно је да држава да свој став. Зашто је то битно? Битно је зато што бисмо сачували нацију од друштвених опасности које нису кривично дело. Ми ако законом пооштримо деловања надрилекара, пророка итд. ослободиће се професори универзитета који због људских права и слобода не могу да говоре, они ће моћи слободније да причају и превенираћемо уласке у све те ствари. Колико гробаља је оштећено у последњих годину дана? Треба увести кривично дело нарушавања јавног реда и мира, али квалификовано за верски објекат, казну за нестручне лекаре, менталну манипулацију, треба донети закон о верским заједницама и удружењима грађана, јер све те неформалне групе јесу секте ако раде секташке послове.

н У овом тренутку највише пажње свакако привлаче сатанисти који прете жртвовањем 12-тогодишњег детета у Новом Саду. Треба ли озбиљно схватати њихова упозорења?

- Актуелна ситуација у Новом Саду треба да се схвати озбиљно, али не панично. Искључујем могућност да се деси црна миса на начин на који је то артикулисано у претећем писму, али нико не може да искључи да се нека црна миса деси у неком подруму, кући или стану у Новом Саду.

Разговор водила Виолета Вучетић

--