Српска православна црква за све учеснике „Мобе“ обезбедила је смештај и храну, а помоћ је стигла и од Министарства вера, Министарства културе и Министарства за дијаспору
Од 19. јула у манастиру Свети Николај, у подножју Соко-града код Љубовије, окупило се 220 младића и девојака из земље и дијаспоре у традиционалној акцији "Моба 2004". Дружење за незаборав. Шабачко-ваљевски епископ г. Лаврентије веома је задовољан залагањем учесника "Мобе" и њиховим васпитањем и понашањем.
И овог лета, као и претходна три, у манастиру Свети Николај се окупила младост: дечаци и девојчице, младићи и девојке из Србије, Хрватске, са Космета, а има их и из Немачке, Румуније, Швајцарске, Шведске, Енглеске, Русије, Белорусије.
Петнаест дана овде су били и њихови вршњаци из Книна. "Моба", коју заједнички организују Српска православна црква, Министарство културе, Министарство дијаспоре, Министарство вера и Матица исељеника, обогаћена је новим садржајима. Учесници "Мобе" су сазнали о историји српског народа, култури, знаменитостима, вери, обичајима. Тако ће још више заволети отаџбину њихових предака и родитеља. Манастир Свети Николај постао је стециште младости.
- Богу хвала и ове године "Моба" је протекла у најбољем расположењу. Деца са наших простора овде бораве 15 дана, а младићи и девојке из дијаспоре месец дана. Деца су честита и вредна. Човек се заиста одушеви када види да у нашем младом поколењу има добра. Овде одржавају чистоћу у дому владике Николаја (Велимировића), а укључени су и у разне радне активности. Радили смо пут до водопада на Соколској реци која протиче у непосредној близини манастира, и тај пут ће се звати Пут вере“, каже за "Православље" шабачко-ваљевски епископ г. Лаврентије, један од иницијатора "Мобе". "Испод манастира, доле поред Соколске реке, предвиђена је изградња спортског центра. И на томе су учесници "Мобе" радили овог лета, да би идуће године када дођу у ово прелепо место могли да се више баве спортом", додаје владика.
После устајања, јутарње молитве у манастиру и доручка, учесници "Мобе" одржавају своје просторије. После тога једни одлазе на уређење манастира и простора око њега. Девојке на смену раде у кухињи у којој се спрема храна за "мобаше". После ручка остварују се различити програми. Интересантни су часови српског језика, историје, географије и веронауке. Младићи и девојке се у манастиру осећају веома пријатно. Њих 18 се крстило у манастиру Свети Николај, па су се кумством доживотно везали.
Српска православна црква за све учеснике "Мобе" обезбедила је смештај и храну, а помоћ је стигла и од Министарства вера, Министарства културе и Министарства за дијаспору.
Разговарали смо са учесницима "Мобе", питали их како доживљавају акцију "Мобе" и како се осећају у Србији.
- Ја сам из Шведске, из Гетеборга. Овде ми је заиста прелепо. Моји родитељи су из Србије и упознао сам многе другове и другарице. Они су доста сазнали о мени, али и ја о њима - каже Вук Вујовић, који има жељу да постане свештеник и ради у Србији.
Бојан Божанић је са Космета, из Ораховца, а тренутно са родитељима живи у Београду. Дошао је овог лета у манастир Свети Николај да би дао свој допринос даљој изградњи ове светиње:
- Стекао сам нове другове из Немачке, Швајцарске, Енглеске. То су моји вршњаци из дијаспоре. Манастир и његова околина са легендарним Соко- градом, турским утврђењем које су последње Турци напустили, очарали су ме.
Тако и остали учесници "Мобе" мисле.
Марија Младеновић из Куманова, такође је одушевљена садржајем "Мобе" и лепотама овог краја кроз који протиче лепа и хировита река Дрина:
- Драго ми је што радимо за манастир, па ће та светиња бити још лепша, јер видите, манастир Свети Николај је у изградњи. Моја цимерка је Снежа из Енглеске. Ту је и Душан из Шапца.
Рајко и Снежа Јовановић су брат и сестра. Дошли су из Енглеске из града Халифакса, недалеко од Манчестера:
- Рођена сам у Енглеској. Студент сам Филолошког факултета. Дакле, кад завршим факултет говорићу шпански, француски и италијански. Бавим се спортом. Играм тенис, фудбал, кошарку. За "Мобу" сам сазнала од једне моје другарице чији је отац свештеник. Много ми је драго што сам дошла у Србију у овај манастир. Иначе, моји деда и баба су из Србије, а родитељи су ми рођени у Енглеској - каже Снежана која је веома говорљива и шармантна.
Њен брат Рајко је ученик средње школе и биће оспособљен за рад на компјутерима. Одушевљен је гостопримством у манастиру, друговима и другарицама које је упознао. Добро говори српски језик, али ипак, жели да га још усаврши, па је често на предавањима српског језика у манастиру.
Александар Стојанов је из Темишвара:
- Овде на "Моби" све је добро организовано. Има пуно дружења. Храна је изванредна. Ја сам ученик трећег разреда Српске гимназије у Темишвару и жеља ми је да будем информатичар.
Имали смо прилику да разговарамо и са професором Православне гимназије у Москви Иљом Числовим. Он и његови ученици су веома задовољни што су се окупили овог лета на акцији "Моба".
- Слависта сам и бавим се превођењем српске модерне поезије, па сам често у Србији. Пре годину дана приредио сам антологију српске модерне поезије чија је промоција била у Руском дому у Београду. У овом манастиру сам био пре две године. У Православној гимназији у Москви осам година се уче српски језик и српска историја. На "Мобу" смо успели да дођемо захваљујући владици Лаврентију. Овде је врло лепо - каже Числов.
Дан се већ ближио крају када смо напуштали манастир Свети Николај у Соко-граду. Међутим, нашу пажњу је привукла група учесника "Мобе" који су окупљени на платоу испред манастира стајали и тихо певали "Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави". А мало даље од њих поред манастирске чесме две девојчице и један дечак певушили су "Ој Србијо, опет ћу ти доћ’". Глас им је као код славуја пријатан и мио.
Миладин Малишић
--
|
