Човек је често притиснут избором и припадношћу, без утемељења тога на истини, слободи и љубави. Много пута је сведен на бројку и уклопљен у масу, постајући присталица или следбеник култа, идеје или племена.
Наметнути ставови и правила тада постају жалосна стварност свих односа, јер је "општа ствар" једина вредност свих догађања. Заправо, личност је тако заклоњена заједничким интересом одређене групе, што ствара насилну колективизацију. Ово трагично стање поданичког обезличавања не може да помери никаква индивидуализација, заснована на бунту, стање је непромењено, улоге се само мењају. Несигурност потиснуте слободе остаје, како у поданичкој немоћи тако и у бунтовничкој раслабљености. Отуда неприродно заточеништво слободне личности и прихватање улоге гласача, пореског обвезника, поданика, што неки покушавају улепшати речима: патриота, родољуб… То боготворење државе, власти и нације веома запрећује многим опачинама. Наравно, није добро превиђање чињеница, као и незнање о себи до анационалног космополитизма, него је потребно добро знање о свему.
Питање човекове слободе веома је тешко, али је и лако решиво када смо заиста слободни у себи и од себе. То није нешто што се решава наредбама, конвенцијама и одлукама другога, али није ни нешто што се тиче само мене, без интересовања за другога. Такође, слобода је несводива само на избор између две различите могућности, или само на став о нечему и некоме. Није ни само одлука некога о нечему, него је стална спремност на заједничење у истини и љубави. Тако заједничко дело има добру смисленост, и ту различите службе не почивају на подаништву и покоравању мањих већима, него се утемељују на служењу већих мањима. Тако је достојанство свакога човека неуцењено, и непрецењено, звањем, положајем, пореклом и припадношћу. То и такво заједничење није истоветно са заговараном идејом једнакости, него је засновано на стварности јединства и заједничења свих.
Значи, наша слобода је неисцрпива људским правима и дужностима, немогуће је ограничити је избором некога или нечега, и несместива је у уске оквире припадности.
Промоција „Православља“
Промоција јубиларног 900. броја „Православља“ одржана је 28. септембра у препуном амфитеатру на Машинском факултету Универзитета у Београду. Више од хиљаду људи имало је прилику да чује Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, Владику бачког г. Иринеја и Владику јегарског г. Порфирија који су беседили на тему „Црква и медији“.
У име Управе Машинског факултета присутне је поздравио проф. др Милош Кубуровић.
Митрополит Амфилохије и Владика Иринеј су направили ретроспективну анализу односа Цркве и медија у свету и у нашој земљи, док је Владика Порфирије свој говор базирао на тренутном стању, рекавши, између осталог, да очекује да се до краја године регулишу сва правна питања око покретања званичног радија и телевизије Српске православне цркве.
О историјату „Православља“, али и о тренутном стању и проблемима са којима се редакција свакодневно суочава, говорио је главни и одговорни уредник протонамесник Миодраг Поповић, док је јубиларни број представио оперативни уредник Бранимир Нешић.
У наредним бројевима „Православља“ биће објављени најзанимљивији делови говора учесника ове врло посећене промоције.
|
