Из живота Цркве

На граничном прелазу Ђенерал Јанковић

Епископу забрањен пролаз

Његовом Преосвештенству епископу рашко-призренском г. Артемију и игуману манастира Бањска протосинђелу Симеону, који су 21. септембра 2004. године око 9:30 часова намеравали да прођу кроз територију Бивше Југословенске Републике Македоније на путу за Солун, македонска полиција је забранила улаз на граничном прелазу Ђенерал Јанковић и вратила их са границе, пошто им је саопштено да "владици Артемију није дозвољен ни улазак, ни транзит кроз Бившу Југословенску Републику Македонију".

На питање епископа Артемија да ли је по среди званична одлука или лични став дежурног шефа пограничне полиције, македонски полицајци су показали писмену одлуку МУП-а Македоније од 2. јуна 2004. године у којој се јасно каже да је "на захтев Македонске православне цркве МУП Македоније донео одлуку којом се забрањује улаз и пролаз кроз територију Македоније за лица која су набројана у приложеној листи". Према речима владике Артемија на листи је најмање двадесетак имена епископа Српске православне цркве, којима је забрањен улаз у БЈР Македонију, па чак и када су на пропутовању за Грчку.

Ова нечувена одлука званичних државних органа БЈР Македоније, која је донешена на експлицитан захтев тзв. Македонске православне цркве, представља непосредан доказ да званични државни органи у Скопљу доносе дискриминаторне одлуке без икакве законске основе и то на захтев расколничких епископа тзв. Македонске православне цркве. Оваква одлука и постојање "црне листе" епископа којима је забрањен пролаз кроз БЈР Македонију, само због њихове верске и етничке припадности, не само да је у супротности са законима БЈР Македоније, већ представља најгрубљи вид кршења међународних повеља о људским и верским правима.

Нажалост, овом незаконитом одлуком Министарства унутрашњих послова БЈР Македоније наставља се систематски прогон православних епископа Српске православне цркве и поред става Скопља да не постоји никаква званична одлука о дискриминацији свештених лица Српске православне цркве.

(Саопштење Светог архијерејског синода СПЦ у вези са овим догађајем можете прочитати на страни 10)

У Новом Саду

Епархија Бачка прославила свог Патрона

У недељу, 19. септембра 2004. године, свечаним вечерњим богослужењем у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, уз учешће Његовог Преосвештенства епископа бачког г. Иринеја, Његовог Преосвештенства епископа јегарског г. Порфирија, целокупног свештенства богочуване Епархије бачке и мноштва вернога народа из свих крајева овога дела Србије, прослављена је епархијска слава - Патрон Епархије бачке, празник Чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси).

По одслуженом вечерњем богослужењу, вернима су се обратили епископи, бачки Иринеј и јегарски Порфирије, који су архипастирском поуком и благословом, духовно и молитвено оснажили сву пуноту богоспасаване Епархије бачке.

Том приликом, пред сабраним мноштвом свештеника и верника, прочитана је и честитка поводом празника, упућена од стране команданта Новосадског корпуса Војске Србије и Црне Горе, генерал-мајора г. Драгана Паскаша.

У манастиру Драговић

Обновљен живот

Манастир Драговић, велика светиња Цетинске крајине и Епархије далматинске од свог постанка 1395. године, па до данас, имао је веома тешку прошлост. У својој историји је више пута рушен, паљен, а монаси су из њега често протеривани. У време владавине безбожног комунистичког режима манастир је, са околним селима, потопљен. Нови манастир Драговић је саграђен изнад старог и у њему су монаси живели све до 1995. године.

Од 1995. године почиње ново страдање манастира, јер је поново био опљачкан и порушен. Знајући за велики значај манастира Драговића, Епископ далматински г. Фотије даје благослов протонамеснику Ђорђу Кнежевићу да покрене обнову ове светиње. Отац Ђорђе успева да обнови један део манастира, тако да монаси могу да почну живот у манастиру и 15. септембра 2004. године, одлуком епископа Фотија манастир Драговић добија новог старешину јеромонаха Варсонуфија (Рашковића).

По старој традицији манастира Драговића, манастирска слава Рођење Пресвете Богородице увек је прослављана у недељу пре празника. Тако је било и ове године, када је служена прва Литургија и прослављена прва слава у обновљеном манастиру. Свету архијерејску Литургију служили су епископ далматински г. Фотије и епископ горњокарловачки г. Герасим, уз саслужење великог броја свештеномонаха и свештеника. У току Литургије пред великим бројем верника епископ далматински г. Фотије одликовао је јеромонаха Варсонуфија чином игумана и протонамесника Ђорђа Кнежевића чином протојереја. 

У Новом Саду

Сатанисти прете деци

Неверицу, али и оправдани страх, посебно код родитеља и просветних радника у Новом Саду, Сремској Каменици, Сремским Карловцима и околним местима, изазвала је вест да је на адресу Дечјег села у Сремској Каменици стигло анонимно писмо са "упозорењем које треба озбиљно схватити" да ће у наредних 30 дана у Новом Саду, бити организована велика црна миса коју ће водити велики мајстор сатанистичке ложе, а на којој ће једно дете бити жртвовано.

Сигурно је да они коју покушавају да минимизирају овај догађај речима да је у питању груба шала нису у праву. За утеху је што су надлежни органи повели истрагу и повећали мере безбедности, посебно у Дечјем селу.

(Више о овој опасној секти можете сазнати на странама 28-29)

У Београду

Начелник Генералштаба у Патријаршији

Његова Светост Патријарх српски г.г. Павле примио је  у Патријаршијском двору начелника Генералштаба Војске Србије и Црне Горе генерал-пуковника Бранка Кргу са сарадницима. Начелник Генералштаба је упознао Патријарха са резултатима акције прикупљања новчане помоћи коју су припадници Војске Србије и Црне Горе сакупили за обнову манастира Хиландар.

Одмах после вести о пожару који је захватио манастир Хиландар, у Војсци Србије и Црне Горе покренута је иницијатива за прикупљање добровољних новчаних прилога за обнову манастира. Прикупљено је и уплаћено 2.565.359,00 динара.

Поједини припадници Војске, поред учешћа у хуманитарној акцији у оквиру Војске Србије и црне Горе, одазвали су се и апелу Српске православне цркве и братства манастира Хиландар и непосредно уплатили добровољне прилоге.

Патријарх Павле је са начелником Генералштаба разговарао и о проблему увођења свештеника у војне гарнизоне широм Србије и Црне Горе.

У Београду

Престолонаследниккод Патријарха  

Његова Светост Патријарх српски г.г. Павле примио је 11. септембра у Патријаршијском двору  престолонаследника Александра ИИ Карађорђевића и принцезу Катарину. Овом приликом престолонаследник је уручио Његовој Светости дар - панагију са двоглавим орлом. Пријему су присуствовали и кумови Његовог краљевског Височанства и принцезе Катарине, господин и госпођа Бранко и Џуди Терзић.

После краћег пријема, Њихова Краљевска Височанства су у пратњи главног и одговорног уредника Информативне службе Српске православне цркве, јеромонаха Иринеја (Добријевића), отишли у Саборну цркву где су се помолили и упалили свеће за здравље и покој својих ближњих.

У селу Дворишту

Нова звонара

У селу Дворишту код Деспотовца, по легенди, прва црква је саграђена још у доба деспота Стефана Лазаревића али су је Турци порушили и нова је саграђена 1804. године када је на челу ћупријске нахије био Милосав Здравковић Ресавац.

У оквиру обележавања два века од почетка Првог српског устанка и подизања Цркве у Дворишту (посвећене Светом Николи), мештанин овог ресавског села Милојко Дамњановић одлучио је да у својој фабрици "Дам-Монт" у Немачкој изгради металну звонару и монтира је на месту где је до сада било звоно постављено на два дотрајала дрвена стуба.

Овом приликом и парохијани Стаменко Обреновић, Звонко Миленковић, Кама Димитријевић и Миле Гвоздић дали су свој допринос: први је урадио металну ограду за порту, други је поклонио алуминијумске прозоре, остали су средили фасаду цркве, обезбедили лустере и финансирали поплочавање црквене порте.

Нову звонару цркве у Дворишту, какве нема у Ресави, освештао је владика Браничевске епархије г. Игњатије уз саслужење свештеника ресавског намесништва из Свилајнца.

Растко Живановић

У Тарашу

Светом Ђорђу у славу

У питомој банатској равници, 20 км од Зрењанина, на обали Тисе налази се село Тараш. После неколико година без свог свештеника, милошћу Божјом и благословом владике банатског Никанора, село је добило благочестивог оца Бранка Денчића, коме је ово прва парохија.

Црква  у селу  је посвећена Светом Георгију и подигнута је пре 150 година. Због своје лепоте и важности налази се под надзором Завода за заштиту споменика културе. На цркви је потребно заменити кровну конструкцију и цреп, статички учврстити зидове, президати и поправити звоник и још много тога.

Са благословом епископа банатског  г. Никанора, обраћамо вам се за помоћ. По мишљењу стручњака из завода, кров цркве у овом стању не може да издржи предстојећи кишни и зимски период. Не дозволимо да се црне слутње обистине и саберимо се у овом богоугодном делу. Новац се прикупља преко рачуна месне заједнице Тараш на број 840-1266645-71.  Тихомир Станков

У селу Поднемићу

Освећена нова црква

Поводом освећења новосаграђене цркве у селу Поднемићу на месту Беле Воде код Љубовије, у четвртак 17. септембра у овом месту је одржана велика свечаност. У присуству великог броја верника и људи добре воље из азбуковачког, рађевског и бајинобаштанског краја и Братунца и Сребренице у Републици Српској, Његово Преосвештенство епископ шабачко-ваљевски г. Лаврентије служио је свету Литургију и са свештеницима Азбуковачког намесништва и монасима шабачке епархије обавио је освећење цркве која је посвећена Светој Тројици.

Изградњу цркве и њено опремање са израдом лепог иконостаса, властитим средствима финансирао је Карађорђе Ристановић, приватни предузетник из Ирига у Срему, који је рођен у Поднемићу, из којег је отишао веома млад и није заборавио свој родни крај и вредне житеље у њему. Црква је саграђена у рекордном року од 12 месеци.         Миладин МалиШиЋ

У Салфелдену

Храмовна слава

У Салфелдену, у Аустрији, Српска православна парохија је основана пре три године, а 5. септембра ове године прославила је  трећу по реду храмовну славу - Сабор српских светитеља.

Епископ средње-европски г. Константин дошао је из Минхена уочи славе у Салфелден да би сутрадан служио Свету архијерејску Литургију, а потом наставио пут за Београд на јесење заседање Светог архијерејског сабора.

Са преосвећеним владиком Константином служили су гости из Србије, свештеници; протојереј-ставрофор Драгиша Алимпић, протонамесник Миливој Илић, домаћин јереј Јован Алимпић, протођакон Братислав Божанић, ђакон Радомир Колунџић и ипођакон Младен Јањић, а певали су за певницом јереј Миленко Марковић, парох из Куфштајна и мати Нина са народом. Штецирали су Зоран Кузмановић и Драган Санчанин.

Кум храмовне славе био је господин Милисав Радовић са супругом Душанком, а пре њега били су Иво Новичић и Саво Буквић.

На Светој Литургији присуствовали су католички свештеник Роналд Расер, евангелистички свештеник Роберт Јанишкајт, наш конзул у Аустрији госпођа Лидија Ивановић и ликовни уметник Бранко Марић који је осликао иконе за цркву.

Епископ Константин је на крају Литургије и резања славског колача одржао беседу о царским званицама, поздравио госте и кума и похвалио оца Јована и парохијане, истакавши њихову активност у прикупљању прилога за Хиландар, да су у самом врху његове епархије, одмах иза Беча.

За трпезом љубави присуствовало је 250 званица, а најзаслужнији за припремање били су: Душко Петровић, Ранко Санчанин, Маринко Топић, Вељко и Жељко Ђукић, Зоран Радовић, Игњат Лазић, Брана Радовић, Бранко Новичић, Зоран Дујаковић, Миленко Кнежевић, Небојша Илић, Богданка Лазић, Митра Кузмановић, Илинка Радовић, Бојана Радовић, Драган Легеновић и Раде Симић.      Прота ДрагиШа АлимпиЋ

У Кијеву

Фестивал православних филмова

Други по реду Међународни фестивал православних филмова и телевизијског и радио програма, под називом Покров, биће одржан од 14. до 17. октобра 2004. године, у Кијеву. Овај фестивал ће представити све телевизијске и радио емисије са православним садржајем, а у склопу фестивала биће одржано и неколико округлих столова на тему односа Цркве и медија. На фестивалу ће учествовати како државне, тако и независне радио и телевизијске станице из Украјине и свих држава широм света.

Први Међународни фестивал православних филмова и телевизијског и радио програма, одржан је у Светоуспењском манастиру и Кијево-Печерској Лаври. Приказано је око 100 филмова и разних емисија на разне теме које се тичу свих сфера православног живота. Пошто је први фестивал прошао веома запажено и у пријатној атмосфери, одлучено је да фестивал постане традиционалан.

У селу Вишевцу

Споменик вожду Карађорђу

У години у којој прослављамо два века Првог српског устанка и модерне српске државности, по благослову Епископа шумадијског г. Јована, покренута је иницијатива да се у месту Карађорђевог рођења - Вишевцу, а у порти цркве Светог Великомученика Георгија, задужбине блаженопочившег Епископа шумадијског г. Саве (Вуковића), подигне споменик вођи Првог српског устанка. У ту сврху, људи из Вишевца и они који воде порекло из овог шумадијског села, основали су Фонд "Ђорђе Петровић - Вожд Карађорђе."

Владика шумадијски г. Јован је одредио да место за споменик буде у порти, испред цркве Светог Георгија, у којој се управо завршава живопис. Споменик вожду Карађорђу је у бронзи висине 290 цм, а рад је академског вајара Станимира Павловића. Занимљиво је да је направљен од топовских чаура српске војске, што је била донација Војске Србије и Црне Горе. Иначе, фигура је у покрету и показује руком на цркву. Велики дародавац је и власник грађевинског предузећа "Трешња" из Београда. Фонд планира да се у селу Вишевцу направи етно насеље и амфитеатар за ђаке и путнике намернике, који ће доћи у посету селу где је рођен највећи српски војсковођа.

Фонд Ђорђе Петровић - Вожд Карађорђе моли све људе добре воље да, у оквиру својих могућности, помогну да се село Вишевац достојно представи Србији и целом свету и, на тај начин, одужи своме Вожду. Текући рачун: Привредна банка Београд А.Д. 255-0033620101000-55, а девизни рачун: 5443-ВА-0002531.

                    Др Живан Живоиновић

Предходни покушаји

Краљ Петра I Карађорђевић је на месту на коме се данас налази црква Светог Георгија, желео да постави споменик, али жељу није спровео у дело. Године 1932. краљ Александар I Карађорђевић у Вишевцу подиже спомен-плочу.

 

Мала биографија великог вожда

Карађорђе Петровић је рођен у селу Вишевцу, од мајке Марице и оца Петра (Петронија), између 1752. и 1770. године. Године 1786. жени се Јеленом, ћерком оберкнеза Николе Јовановића из Маслошева. Наредне године бежи из Србије у Срем, где је био шумар у манастиру Крушедолу. Затим приступа Михаљевићевим фрајкорима, са којима одлази у Италију, где показује своје војничке способности. После рата 1788-1791. године, населио се са својом породицом у Тополи. На почетку XIX века учествује у борбама против дахија. После Сече кнезова, на Сретење 1804. године, у Орашцу постаје вођа Првог српског устанка. Као велики војсковођа, потукао је Турке код Иванковца, на Мишару, Штубику, Малајници, код Варварина и Лознице, освојио све градове-утврђења. Децембра 1808. године, Србија доноси Устав, који је после три године допуњен. После мира у Букурешту 1812. године, и без помоћи од страних сила, Србија остаје сама у борби против Турака и 1813. године долази до слома Првог српског устанка. Карађорђе одлази у Русију, али се 1817. враћа у Србију. Убијен је исте године у Радовањском лугу.